Обнова манастира Студеница, седам векова након смрти краља Милутина

Краљ Милутин је био један од најмоћнијих српских владара, а након што га је црква канонизовала као Светог краља, једнако се поштује и слави у Србији и Бугарској.

Задужбина Стефана Уроша II Милутина у Студеници позната је као Краљева црква. Много је мања од цркве Успења пресвете Богородице и посвећена је њеним родитељима, светитељима Јоакиму и Ани.

У току су рестаураторско-конзерваторски радови на крову и фасади овог здања. Мајстори и рестауратори превасходно раде на уклањању наслага које су се вековима таложиле на каменим венцима, потпрозорницима и стубовима.

"Циљ нам је да се реши проблем влаге како фреске не би пропадале и како би црква остала за будућа поколења као сведочанство задужбинарства краља Милутина и величине Немањићке Србије", истиче кустос у манастиру Студеница Милан Цветуљац.

Радови на спољашњем делу цркве трајаће до средине децембра, а потом ће се прећи и на очување живописа који је једнако вредан као и онај у Богородичиној цркви.

На јужном зиду насликан је краљ Милутин који приноси модел ове цркве. Остао је запамћен као задужбинар и краљ који је најдуже владао од свих Немањића.

За 39 година владавине водио је успешне ратове против Византије и Бугарске од којих је трајно преотео територије од Охрида до Браничева. Канонизован је 1324. године као Свети краљ. Његове чудесне исцелитељске мошти налазе се у цркви Свете недеље у Софији.

"Бугари не помишљају да нам врате мошти баш због тих чуда. Навешћу само једно. 1925 године, када је група комуниста упала у цркву Свете недеље у жељи да убије бугарског владара, подметнули су експлозив и 190 људи је погинуло, а једино нетакнуте су остале мошти Светог краља Милутина", каже историчар Драгољуб Даниловић.

Култ краља Милутина траје у српском народу још од његовог упокојења 1321. године, а код Бугара од 1460. године када су његове мошти трајно пренете из Бањске у Софију.