Зашто је важно да деца скачу по блатњавим барицама

Било која активност напољу код деце развија моторичке способности и утиче на њихов когнитивни развој. Међутим, када дођу хладнији и кишовити дани родитељи обично избегавају да изводе децу и на тасу превагне да је сигурније да остану код куће него да се, евентуално, разболе.

Психолог Марија Крстић Здравковић каже за РТС да је за децу веома битно да по свим временским условима проводе време напољу.

Малишани очигледно инстинктивно знају шта им је неопходно за развој, па тако нема детета које када види бару неће пожелети да загази и скаче по њој. Та радња сваког родитеља помало фрустрира.

Психолог каже да скакање у барама развија код деце машту, самосталност, тако упознају свет око себе и постају самоуверенија.

"Деца само желе да се играју и да им буде занимљиво. То је у њиховој природи, а баре су им занимљиве јер кад скачу, прскају, истражују их (они не могу да оцене да ли су дубоке). Све што раде сами и што постигну и науче сами доводи до тога да постану самоуверенији, тј. да верују у себе и своје способности, па самим тим ће и даље хтети да истражују и постају радозналији. Једна способност повлачи другу", објашњава саговорница РТС-а.

Нема оправдања да и по киши дете са кабаницом и гуменим чизмама не проведе време напољу. Поред навика које родитељи примењују код куће, слична ситуација је и у вртићима. Тако да у већини вртића, када је киша, децу не изводе напоље.

У многим европским земљама, попут Немачке, без обзира на временске услове деца више времена проводе у природи.

То добро утиче на имунитет код деце, развој социјалних вештина и за психички развој.

Терапеутско дејство скакања по барицама 

Крстић Здравковић наглашава да се дете које скаче по барама ослобађа и нагомиланог стреса. Затим, према њеном мишљењу, та активност има терапеутско дејство.

"Деца не знају да покажу када су љута, односно још не умеју да управљају емоцијама тако да је скакање један вид ослобађања од стреса", објашњава психолог.

Пандемијски услови живота имају последице и по децу, повећана је анксиозност и депресија, а време проведено напољу и све активности које дете има у природи или парку ослобађају од напетости.

Марина Дељанин је мајка петогодишњег Уроша и двогодишње Лене и она изводи своју децу напоље у готово свим временским условима. Каже да су деца после тога много задовољнија.

"Ја не волим кишу, али је деца обожавају. На крају испадне да је и мама задовољнија када их изведе напоље јер јој деца не скачу по глави од досаде", напомиње Марина. 

Иако је ова мама често сама у парку са децом када је киша, њено искуство показује да поред тога што време проведено напољу има добробити за децу, исто тако има и благотворно дејство на целу породицу.

Психолог Марија Крстић Здравковић саветује свим родитељима да уместо што ће својој деци у кишним данима пустити да гледају како Пепа Прасе и Џорџ газе блатњаве барице, адекватно их обуку и изведу напоље не пропуштајући прилику да и у кишним условима позитивно утичу на њихов развој.