Сезона "дисања на шкрге", пулмолог Јовановић објашњава како загађење утиче на здравље

Пулмолог Саша Јовановић рекао је за РТС да повишене концентрације аерозагађења доводе до оштећења дисајних путева и погоршања основних болести код хроничних болесника. Апсолутне заштите од аерозагађења нема, ради се о глобалном проблему, а оно што ми можемо да учинимо на локалном нивоу је да утичемо на локалне загађиваче и регулацију саобраћаја, истакао је Јовановић.

Саша Јовановић из Завода за плућне болести и туберкулозу рекао је да повишене концентрације аерозагађења, односно чврсте честице у ваздуху од 2,5 или 5 или 10 миклона и кисели оксиди који се налазе у ваздуху као продукти сагоревања из домаћинстава или се ослобаћају радом аутомобила доводе до оштећења дисајних путева и погоршања основних болести код хроничних болесника.

"Ту се мисли на пацијенте који болују од бронхијалне астме, од хроничног бронхитиса и они се чешће јављају ових дана, могуће је да је и аерозагађење утицало на то, али и период је висрусних обољења, независно од пандемије коронавируса", каже Јовановић.

Према његовим речима, некада је тешко разлучити шта је узрок погоршања њихове болести.

"Према подацима из света, сви ови фактори делују заједно, синергистички појачавајући ефекте", навео је Јовановић.

Навео је да они који су прележали корону, имају хронични кашаљ, који се јавља као један од првих симптома короне, али и један од последњих, најчешће је то суви кашаљ, а касније се јавља и отежано дисање, тако да тај кашаљ услед аерозагађења може бити интензивнији.

"Апсолутне заштите од аерозагађења нема, ради се о глобалном проблему. По подацима из Кине они су за 10 година интензивне индустријализације дошли до повећања оболелих од алергијске астме и алергиској ринитиса. Морала би да се организује глобална акција, а оно што ми можемо да учинимо на локалном нивоу је да утичемо на локалне загађиваче и регулацију саобраћаја", истакао је Јовановић.

Апеловао је посебно на хроничне болеснике да све што обављају напољу да то раде у преподневним сатима и да избегавају дужи боравак напољу у поподневним сатима, као и физичку активност напољу у том периоду.

Јовановић је рекао да не треба изводити ни децу у шетњу у поподневним сатима. Навео је да је најбоља заштита добра контрола своје болести и редовна терапија.

Када је реч о заштитним маскама, каже да неког већег ефекта немају у заштити од аерозагађења јер се ради о честицама које могу да прођу кроз њих, али ипак имају неког ефекта, а како каже хронични болесници треба да користе маске и на отвореном простору.