Читај ми!

Представљена Студија о економском утицају "Рио Тинта"

Уколико би компанија "Рио Тинто" реализовала пројекат "Јадар", планирана вредност те инвестиције износи 2,4 милијарде долара, пројекат би допринео бруто додатој вредности у износу од 1,5 милијарди долара годишње, директно би запослио 1.170 радника, а индиректно још 3.950, показала је Студија о економском утицају тог пројекта.

Студија је представљена у Привредној комори Србије (ПКС), а представио ју је професор Економског факултета у Београду Драган Лончар у име аутора студије "Peterhof Consulting d.o.o".

Он је објаснио да су анализу радили на основу података и планова о реализацији пројекта које им је доставила компанија "Рио Тинто" и да се ради само о анализи економског утицаја.

Лончар је подсетио да је пројекат "Јадар" започет 2004. године открићем јадарита, јединственог минерала који садржи важне индустријске елементе - литијум и бор.

Од тада је "Рио Тинто" провео више од 10 година и уложио више од 25 милиона долара усавршавајући технологију прерада новог минерала.

Истакао је да је планирано да се ископавање врши око 30 година, да ископавање почне 2026. године, а да се врши у околини Лознице и Крупња на површини од око 300 хектара.

Додао је да Рио Тинто планира да за овај пројекат уложи 2,4 милијарди долара, чиме би, каже Лончар, то постала највећа инвестиција у Србији икада.

Упоредио је да је Србија прошле године привукла укупно 3,4 милијарди долара страних директних инвестиција, а 2019. године 4,3 милијарди долара, док само овај један пројекат вреди 2,4 милијарди долара.

Лончар је казао да ће рудник Јадра моћи да производи приближно 58.000 тона литијум-карбоната, 160.000 тона борне киселине и 255.000 тона натријум-сулфата као нуспроизводе.

Укупни годишњи допринос пројекта привреди процењује се на 2,9 одсто БДП-а, узимајући у обзир ланац снабдевања и ефекте потрошње.

Пројекат би подржао 5.120 радних места директно и индиректно, а просечна нето зарада у руднику износила би 1.222 долара, пише у студији.

Плате запослених у Јадру би, наводи се у студији, биле за 40 одсто веће у поређењу са тренутним просечним нето зарадама у рударском сектору у Србији.

Порези из пројекта Јадар допринели би буџету са просечним годишњим износом од 133 милиона долара.

У плану компаније је се створи национални ланац вредности, а то подразумева да се овде ископава литијум и да се у нашој земљи праве готови производи, а не толико да се оријентише на извоз.

Наиме, пројекат "Јадар" би након добијања свих неопходних одобрења и дозвола производио литијум карбонат погодног за израду батерија, за производњу батерија за електрична возила и складиштење обновљиве енерије, наводи се у студији.

Такође, Јадар би производио и борате који се користе за соларне панеле и ветротурбине.

Генерални директор компаније Рио Сава Весна Продановић рекла је да пројекат "Јадар" има значајан економски потенцијал, али и да је важан и као део шире визије и испреплетаних економских и еколошких циљева којма тежи планета.

"Литијум Пројекта ''Јадар'' биће највећи извор залиха литијума у Европи у наредних најмање 15 година. Биће и значајна подршка у преласку целе Европе на економију са ниским уделом угљеника и омогућиће изванредне прилике становништву Србије да буду предводници нових решења у борби са климатским променама", рекла је Продановић.

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж рекао је да ова Студија има за циљ да се привреда и грађани додатно инофрмишу о потенцијалима пројекта "Јадар" и додао да ће се све одлуке у вези са тим пројектом доносити само када све чињенице буду сагледане.

Истакао је да су две чињенице основне, једна да људи данас не могу да замисле живот без мобилних телефона, лап топова и осталих паметних уређаја, а ускоро ће, додаје, и дизел аутомобили постати прошлост јер ће их заменити електрични аутомобили.

Чадеж је указао да је литијум кључан за производњу електричних батерија и да је управо та сировина откривена у околини Лознице.

Друга чињеница је, каже Чадеж, да је литијум гориво 21. века, да се резерве литијум-бората у налазишту код Лознице процењују на око 150 милиона тона, као и да то представља велику шансу за економски развој Србије.

Питање је, додаје, да ли ће и како Србија искорситити тај потенцијал и навео да је битно да се ископавање врши на одговоран и одржив начин који неће угрозити животну средину.

Нагласио је да је важно да будућим генерацијама не оставимо загађену Србију, већ хаб индустрију која се ослања на тај велики пројекат.

Чадеж је подвукао да пројекат "Јадар" отвара и низ могућности за српске компаније које ће се појавити као добављачи и да се процењује да око 70 одсто добављача из наше земље има оно што је за тај пројекат потребно.