За воланом у градском превозу и пензионери – шта је препрека за подмлађивање кадра

Није посао из њихових снова, нити га воле. Улазе у свет професионалних возача да би изашли из проблема. То није мотив свих, али јесте великог броја кандидата који конкуришу за то место, најчешће у четрдесетим и педесетим годинама, примећују стручњаци.

"Сви су сада видели прилику последњих година због разних разлога због којих су губили послове, делом и корона је допринела, да се регрутују и потраже посао у области јавног градског превоза. Ви када се преквалификујете у зрелим годинама, у педесетим, за сасвим ново занимање, ту су већ присутни отпори", каже Весна Михаљевић Михајловић, психолог и стручњак за саобраћајну психологију.

Фирме морају имати психологе

Отпорни на неодговарајуће кандидате требало би да буду послодавци. Али, недостатак возача диктира спуштање критеријума, што је велики ризик, јер су у њиховим рукама људски животи.

Наши саговорници сагласни су и да би требало да буде правило, а не изузетак, да фирме имају психологе, јер показало се да неки и поред зеленог светла на лекарском прегледу добију црвено светло управо од психолога фирме.

"Њега не чине само медицинске карактеристике, да ли добро види или чује или има притисак у границама нормале, њега пре свега одликују његови емоцинални начини реаговања, првенствено на захтеве посла и на стрес. Ви непрестано морате да пазите и ослушкујте, да имате сконцентрисан поглед, пажњу, имате захтеве путника који улазе и излазе. Осам сати седења некада можда и без могућности да устану и направе паузу због честих гужви и застоја", објашњава Михаљевић Михајловићева.

Пре 24. године не може да се полаже за Д категорију

Док нас возе и пензионери, на снази је застој за млађе. Пре 24. рођендана не могу да полажу за Д категорију, а до ње још један услов Ц категорија најмање две године. Између те две дозволе, стицање искуства није обавезно, све то наводе у удружењу "Србијатранспорт" и предлажу измене.

"Да са 18 година возач може са ЦПЦ обуком или средњом стручном школом да се полаже за Д1 категорију, то значи едукован, образован, седа у мини бус. Са 21 годином да такав возач може полагати за Д категорију и имати Д категорију са ограничењем, имати право да вози аутобус у градском превозу са возилом чија је дозвољена брзина максимално 50 километара", наводи Горан Алексић, директор Удружења друмског саобраћаја "Србијатранспорт" Београд.

Професионални возач треба да издвоји око 270.000 за полагање

И цена би могла ниже – око 270.000 динара треба да издвоји онај ко хоће да постане професионални возач и полаже за Ц и Д категорију, рачуница је Агенције за безбедност саобраћаја. Износи су далеко виши, тврде представници превозника. Држава би, сматрају, зато могла да помогне субвенцијама, а трошкове би смањило и прихватање европске праксе.

"У Европи се са Б категоријом полаже за Д категорију", додаје Алексић.

Услов за боље услове рада синдикат види и у оштријим контролама, јер може се возити и код више послодаваца, али законом прописано време управљања возилом не би смело да се прекорачи.

"Што се тиче ГСП-а ту је углавном ситуација таква да се то поштује, али код многих превозника имате ситуације да возачи раде по 12, 13 и 14 сати дневно. Они јесу плаћени за тај рад, с друге стране, безбедност је ту врло упитна. Дакле, да ли ми онда имамо практично темпиране бомбе на улицама градова", поручује Иван Банковић, председник синдиката "Центар-ГСП Београд".

Ово је само део проблема од чијег решавања не зависе једино бољи положај и стандард возача, већ безбедност свих нас. До тада, одлазак возача из земље тешко се може зауставити, па остаје питање – ко ће да нас вози?