За једне добра, за друге катастрофална берба – какво вино можемо да очекујемо

Да је преродило, није, али је грожђе, макар ово последње епохе, попут александровачког аутохтоног прокупца чини се никад слађе.

За Драгомира Рајковића, искусног виноградара и винара из Горњег Злегиња код Александровца, данас је последњи дан бербе уочи најављеног захлађења.

"Садшња берба грожђа није као што је некада била, мери се јачина и готово, сада се мери и ПХ вредност, киселине и количина шећера у грожђу. Презадовољни смо, година је била тешка. Касно је кренула година, па онда је био кишни период, касно цветање, међутим лето је било изразито топло – грожђе је изванредно", истиче Рајковић.

Наводи да данас беру каберне совињон, спорту која је четврте епохе зрења, а најкасније су је брали 26. октобра пре четири године, али да су и сада задовољни.  

На питање имају ли залиха вина, каже да се бело и розе продају годину за годином, али да мора бити залиха црвеног вино. А како је пандемија утицала на пласман вина?

"До јуна, јула месеца стала је била продаја вина, сада је мало кренуло. Шта ће да буде до краја не знам. Нисмо само ми погођени, винарство у читавом свету је погођено пандемијом", наглашава Рајковић.

Било је много изазова за виноградаре ове године. Кишни периоди са непогодама у мају, суше у августу са веома високим температурама које су погубне за грожђе. Нестабилна јесен. Тако да се до самог краја бербе није могло прогнозирати какав ће квалитет зрна бити.

"Јесмо ми мала земља у територијалном погледу, али и у виноградарском наравно, али смо земља која коју карактерише диверзификација, значи различитост од земљишта преко еколошких услова, агроеколошких услова, климатских услова. Тако да и ове године, као и претходних година за део винара ова берба је добра берба, за други део, за један мањи део винара, је берба катастрофална", каже др Марко Малићанин, председник УО Савеза винара и виноградара Србије.

Истиче да се то посебно односи на беле сорте које су осетљиве на сунце и на високе температуре, јер ароматичне беле сорте не могу да развију тај степен ароматике који се од њих очекује.

"На чокоту су остале црвене сорте, то су сорте које имају релативно јаку покожицу и могу да издрже ту кишу, значи нема бојазни да ће доћи до појаве болести ботритиса, да квалитетно сазри и да ми у овој години добијемо на пример феноменалне кабернее, феноменалне прокупце и јако добра та црвена вина. У суштини једна берба која је разнолика, не можемо рећи да је то једна берба за памћење, али није лоша", закључује Малићанин.

За тачну оцену квалитета вина овогодишње бербе црвених сорти у Александровачком крају сачекаћемо најмање шест месеци.