Да ли ће Закон о социјалном предузетништву омогућити већу упосленост најрањивијих група

Социјално предузетништво је шанса за људе који до посла тешко долазе - особе с инвалидитетом, старије који су остали без посла, жене у руралним срединама, жртве насиља у породици. У свету у тој области ради више од 40 милиона људи, у Србији свега око 10 хиљада. После готово децније чекања, Србија би ускоро могла да добије Закон о социјалном предузетништву.

Kада су схватили да њихова деца немају никакву шансу да се запосле, родитељи деце с инвалидитетом узели су ствари у своје руке и 2007. основали удружење "Наша кућа". Почели су са производњом папирних кеса и амбалаже, а онда покренули кухињу на точковима.

"Kада смо њих ставили у улогу да они могу такође некоме другоме да помогну и да шира заједница њих препознаје као младе људе који њима доносе оброке, који њима праве гајбе за кетеринге, кутије за њихов е-производе одједном се избрисала та граница, просто људи их нису тако са подозерењем гледали и ту је тај акценат и ту је тај значај предузетниства", каже Аница Спасов из "Наше куће".

Пут ка развоју социјалног предузетништва отвориле су организације цивилног друштва које су у најтежим временим транзиције пружале услуге које су недостајале у заједници и економски оснаживале најрањивије.

"Од 2017. подржали смо 21 социјлано предузеће у различитим секторима, која запошљавају више од 80 младих из осетљивих група, са инвалидитетом, рањиве групе и жене из руралних средина", наводи директорка ГИЗ-а у Србији Данијела Функе.

"Ми већ више од седам година разговарамо о овом закону. Неке претходне верзије које су постојале нису препознавале специфицну правну природу формирања социјалних предузећа које би основале организације цивилног друштва али сад први пут ове године имамо некакав заједнички рад између јавног и цивилног сектора", објашњава Марија Вујковић из Грађанске иницијативе.

Заједно су дошли и до новог нацрта Закона о социјалном предузетништву.

"Имамо један текст нацрта закона који ће бити стимулативан за развој социјалног предузетништва и за који се надамо да ће као крајњи резултат имати позитиван утицај на најосетљивије и нарањивије групе", сматра министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Kисић Тепавчевић.

"Министарства морају међусобно да сарађују и морају да одржавају дијалог са цивилним друштвом не зато што тако каже закон о планском систему него зато што је то нормално и зато што је то добро за људе", истиче Гордана Чомић.

У ЕУ у више од 13 милиона људи ради у социјалном предузетништву и имају огроман утицај на економију. У развијеним земљама чине и до 10 одсто БДП-а.