Самит Несврстаних, шта је било у жижи новинара

Сви су јединствени у ставу да се свет променио од првог самита 1961. године. Колико год се неко трудио да повлачи паралеле, једно је сигурно - земља оснивач покрета СФРЈ - не постоји. Али, постоји град где је одржана оснивачка конференција Покрета. Београд се и сам у последњих неколико деценија променио и постао локомотива развоја Србије. Стигли су новинари из Европе, Латинске Америке, Азије, Африке.

Афрички континент има милијарду и 300 милиона људи. За 30-ак година тај број ће бити удвостручен. Историјски односи Африке са нашом земљом добијају нови замах.

"Најпре да кажем да сам презадовољан гостопримством и пријемом српског народа који сам доживео овде. Приметио сам на овој конференцији јединство земаља несврстаних. Писаћу управо о том јединству и намери да се унесе нови елан у рад Покрета несврстаних", каже новинар из Конга Пападо-Маби Пампфиле.

Највећи изазов Несврстаних, уз многобројне сукобе и кризе у свету, јесте борба против пандемије коронавируса. Зато је организација самита са више од 550 страних гостију веома захтевна. Пре него што су акредитовани, сви новинари су урадили пи-си-ар тест.

Новинар агенције Танјуг Милош Виторовић сматра да су услови за рад на самиту били потпуно адекватни.

"Нисмо имали никаквих проблема при извештавању. Организатори су нам достављали све што нам је потребно, а нису нас спречавали да уђемо у халу, нити смо имали било каквих проблема када смо хтели да разговарамо са страним делегацијама", истиче Виторовић.

Наводи да је имао прилику да разговара са делегацијама Сомалије, Кубе и Јужноафричке Републике.

Извештаји страних новинара

У текстовима и извештајима страних новинара посебно место добила је јединствена порука солидарности у суочавању са тероризмом, сиромаштвом, технолошким криминалом, климатским променама. Неке колеге наводе да је Покрет несврстаних земаља био и остаје конкретна, стварна снага која се залаже за мир у свету.

Ускоро ће Сомалија поново отварити амбасаду у Београду, која ће допринети јачању и унапређењу економске сарадње, посебно у области трговине, пољопривреде и ИТ индустрије. Бројни студенти из Сомалије стекли су образовање у нашој земљи, а Србија је спремна да кроз програм "Свет у Србији" повећа број стипендија за студирање младих из те земље.

"Везе са Београдом успоставили смо новембра 1960. године. Од тада су преко дипломатије повезани наши народи и наше привреде. Ово је важан самит и за Сомалију јер је и Сомалија један од оснивача Покрета", указује Мухамед Абдулахи Ахмед из Сомалије.

Циљеви свих 120 чланица су: независност држава, суверенитет и територијални интегритет, безбедност независних земаља у њиховој борби против империјализма, колонијализма, неоколонијализма, сегрегације, расизма и свих облика дискриминације и хегемоније великих блокова и сила.

Све те поруке могле су се чути од учесника самита који су за ова два дана имали прилику да "виде нову, модернију и снажнију Србију, која је независна и доноси сопствене одлуке, која је поуздан партнер и спремна да свима пружи руку пријатељства и сарадње".

Свакодневни рад 117 делегација из 111 земаља света пратило је више од 300 страних и домаћих новинара. Кажу, Београд се и овог пута показао као добар организатор.