Изборни сабор СПЦ

Сабор Српске православне цркве изабраће новог патријарха на заседању које почиње сутра. Нови патријарх биће изабран жребом, односно насумичним извлачењем цедуљице са именом једног од три кандидата који су ушли у најужи избор. За поглавара цркве могу бити бирани само епископи који најмање пет година управљају епархијом.

На заседању које почиње сутра, 22. јануара, Сабор Српске православне цркве (СПЦ) изабраће новог патријарха.

Нови патријарх биће изабран жребом, односно насумичним извлачењем цедуљице са именом једног од три кандидата који су ушли у најужи избор.

По Уставу Српске православне цркве, патријарх може бити свако ко је "епархијски епископ најмање пет година".

Сабор СПЦ има 44 чланова, а 34 епископа испуњавању услов да буду кандидовани за новог патријарха.

Процедура налаже да тројицу кандидата тајним гласањем бира Сабор, чији су равноправни чланови сви митрополити и епскопи како у Србији, тако и у свету, и то током "Изборног сабора", за чији рад је потребно учешће најмање две трећине чланова Светог архијерејског сабора.

Тада се они заклињу да ће водити рачуна само о добру и интересу Цркве, народа и отаџбине, те да ће гласати за најбољег.

Потом се гласа тајно, листићима, а сваки од тројице кандидата - који је, потом, кандидат за новог патријарха - мора добити више од половине гласова. Отуда, приликом избора, постоје најмање два круга гласања, а приликом избора патријарха Павла је било и по девет.

Када се сазнају имена тројице кандидата који су добили натполовичне већине гласова, прелази се на бирање жребом, односно "апостолским начином", који проистиче из новозаветног избора апостола Матеја после Јудиног издајства.

Конкретно, чланови Сабора из Саборске сале прелазе у патријаршијску капелу Светог Симеона Мироточивог - на службу "Призива Светог Духа за избор новог патријарха", коју служи најстарији архијереј по хиротонији.

Током те службе, три имена стављају се у засебне коверте, а оне у Јеванђеље.

Суштина овог чина је у веровању да су "чланови Сабора одабрали кандидате по људским врлинама, а да је Божја воља који је од њих тројице достојан трона патријарха српског".

У тачно одређеном делу службе, један од монаха, изабран од Сабора, извлачи коверту у којој је име новог патријарха.

Јасно дефинисаним и прецизним члановима Устава Српске православне цркве и чињеницом да у избору патријарха учествују само архијереји СПЦ, потпуно је искључена могућност да држава или неко други, изван цркве на било који начин утиче на гласање за избор новог поглавара аутокефалне Српске православне цркве. Такав начин избора уведен је 1967. године.

Име новог патријарха први ће сазнати епископ шабачки Лаврентије јер, према црквеним правилима, има изабраног прво чита најстарији по епископском стажу.

Патријарх српски Павле преминуо је 15. новембра и од тада власт у СПЦ врши Синод, односно црквена влада. За чувара трона изабран је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Српски патријарси

ДИМИТРИЈЕ (ПАВЛОВИЋ) 1920-1930. Рођен у Пожаревцу 1846. За патријарха српског рукоположен у београдској Саборној цркви године 1920, у својој 74. години. За време патријарха Димитрија, обновљена је стара Браничевска епархија и успостављене су три нове: Чешко-моравска, Америчко-канадска и Бихаћка, а изабрано је шеснаест нових архијереја. Тек после његовог упокојења проглашен је јединствени Устав за целу СПЦ, припреман пуну деценију. Упокојио се 1930. у Београду и по својој жељи сахрањен је у манастиру Раковици.

ВАРНАВА (РОСИЋ) 1930-1937. Рођен 1880. у Пљевљима. После упокојења патријарха Димитрија, изабран је за другог патријарха обновљене Патријаршије и рукоположен 1930. За његово време Српска црква је доживела праву обнову. Ујединио је Цркву, раније издељену у шест разних законодавних, административних, финансијских и јерархијских подручја. Донео је Устав СПЦ са Спроведбеним наредбама. Упокојио се 1937. у Београду, под неразјашњеним околностима. Сахрањен је у Малом храму Светог Саве у Београду.

ГАВРИЛО (ДОЖИЋ) 1938-1950. Рођен је 1881. у Врујцима, у Доњој Морачи. По завршетку Богословско -учитељске школе у Призрену, постављен је за учитеља у Дечанима. После завршетка студија у Атини, постављен је за главног секретара манастира Хиландара. Од 1911. до краја Балканског рата, био је митрополит рашко-призренски. Доцније, 1920, премештен је за митрополита обновљене Пећке епархије, а потом за митрополита црногорско-приморског. За патријарха српског изабран је и рукоположен 1938. Упокојио се изненада, маја 1950. у Београду, где је и сахрањен у Саборној цркви.

ВИКЕНТИЈЕ (ПРОДАНОВ) 1950-1958. Рођен 1890. у Бачком Петровом Селу. После гимназије у Новом Саду, уписао је Богословију у Сремским Карловцима. Када је Темишвар 1919. припао Румунији, јерођакон Викентије прелази у Југославију, где је примљен као подбележник Бачке епархије, што остаје до 1921. Постаје и протођакон. До 1932. био је секретар Управног одбора манастира Карловачке митрополије. За архиђакона је рукоположен 1932. када постаје и главни секретар Светог архијерејског синода. За патријарха српског изабран је и рукоположен 1950. Упокојио се под загонетним околностима, непосредно после заседања Светог архијерејског сабора на којем је одбијен притисак да се призна политичко-партијском одлуком основана „Македонска православна црква". Сахрањен је у гробници митрополита Михаила у београдској Саборној цркви.

ГЕРМАН (ЂОРИЋ) 1958-1990. Хранислав Ђорић је рођен 1899. године у Јошаничкој бањи. Основну школу завршио је у Крушевцу, а деветоразредну Богословију у Сремским Карловцима. Православни богословски факултет завршио је 1942. године. У Чачку, где је био писар Духовног суда и истовремено предавао веронауку у чачанској Гимназији, рукоположен је у чин ђакона. Године 1956. изабран је за епископа жичког, а 1952. године за епископа будимског. Патријарха Викентија наследио је 1958. године. Патријарх Герман упокојио се 1991. године и сахрањен је у храму Светог Марка у Београду.

ПАВЛЕ (СТОЈЧЕВИЋ) 1990-2009. За патријарха изабран уместо тешко оболелог Германа, године 1990. Хиротонисан у Саборној цркви у Београду, а у древни престо српских патријарха устоличен је у Пећкој патријаршији 1994. године. Патријарх Павле, пре замонашења Гојко Стојчевић, рођен је 1914. у селу Кућанци, код Доњих Михољаца, у Славонији. Гимназију завршио у Београду, Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. Од 1955. до 1957.  је у Атини, на постдипломским студијама на онамошњем Богословском факултету. Као избеглица из НДХ, у време Другог светског рата, боравио у манастиру Свете тројице у Овчару и био вероучитељ деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Као епископ рашко-призренски устоличен и у призренској Саборној цркви, у октобру 1957, када епископ Павле започиње велику обнову многих старих и порушених храмова, као и градњу нових. Био је омиљен у народу, а верници га сматрају живим свецем.

број коментара 15 Пошаљи коментар
(четвртак, 21. јан 2010, 22:58) - anonymous [нерегистровани]

Sutra...

Sutra je vazan i veliki dan. Uz Boziju pomoc neka izaberu mudrog, smirenog i vladiku dostojanstvenog cina jednog patrijarha. Da nastavi stopama Pavlovim. Ako smem da kazem ja bih licno volela da sledeci patrijarh bude Vladika zicki Hrizostom, nemam nameru nikog da uvredim ali posto sam imala prilike da upoznam tog veoma smirenog i prosvecenog oca, eto to je moja zelja.

(четвртак, 21. јан 2010, 22:54) - anonymous [нерегистровани]

Господе помагај.

Само да се умеша Свети Дух,а не држава!!Нека буде воља Твоја!!!!

(четвртак, 21. јан 2010, 22:43) - anonymous [нерегистровани]

novi patrijarh

sutra je radostan dan!

(четвртак, 21. јан 2010, 22:14) - ljubo [нерегистровани]

Gospode Pomozi

Sverom u boga i nadu da ce nam bog podariti najboljega medu jednakima.

(четвртак, 21. јан 2010, 21:59) - anonymous [нерегистровани]

novi patrijarh...

mora biti neko ko se nije mnogo eksponirao u javnosti, koji nije ultranacionalista, koji zna da vodi dijalog sa ostalim vjerskim zajednicama, da zna da vodi dijalog sa ostalim sestrinskim pravoslavnim crkvama.

(четвртак, 21. јан 2010, 20:20) - anonymous [нерегистровани]

Tesko

Bice tesko bez naseg patrijaha pavla,ali se nadam da ce ko god bude izabran slediti put patrijarha Pavla.Braco i sestre molimo se da nam Gospod podari patrijarha koji je spreman da Crkvu predvodi u ovom vremenu!

(четвртак, 21. јан 2010, 20:16) - anonymous [нерегистровани]

vera

kog izaberu vodice nas i vodice nas dobro,samo svetosavski put je pravi put za spas naseg naroda i resenje mnogih zagonetki danasnjeg vremena

(четвртак, 21. јан 2010, 19:14) - anonimys [нерегистровани]

Vera prava.. vera Pravoslavna

Nek se Gospod Bog, smiluje na nas, i nek se spusti sutra duh presvetli, nek nam podari cestitog i Bogom odanog Patrijarha kakve smo i do sada imali.. Spasi Gospode i pomiluj nas Srbe gresne..

(четвртак, 21. јан 2010, 17:34) - anonymous [нерегистровани]

Norge

Pomozi nam boze da izaberemo naj boljega,koji ce nasu svetu crkvu voditi ,u ovim ni malo lakim vremenima,razumno,kako bi mu i bog pomogao!

(четвртак, 21. јан 2010, 17:25) - Bojan‚ [нерегистровани]

komentar

Pavle je bio najbolji i dobar kao hleb. E takav Patrijarh Srbiji treba