Изложба поводом усташког масакра у Пребиловцима – један предмет одабран као симбол страдања невиних

На изложби у атријуму Народног музеја представљене су фотографије Пребиловаца снимљене непосредно после Другог светског рата и оне настале крајем осамдесетих и почетком деведесетих година, током ексхумације посмртних остатака жртава из херцеговачких јама.

Један предмет из фонда Музеја жртава геноцида одабран је као симбол страдања невиних - столица учитељице Стане Арнаут коју су усташе брутално мучиле, а затим убиле.

Дејан Ристић, в. д. директора Музеја жртава геноцида каже да је август посебно трагичан и посебно болан, пошто су се у том месецу десили злочини у Глини, Пребиловцима, Клепцима, а постављен је и систем усташких логора смрти у Јасеновцу.

"Говоримо о догађајима који су се збили крајем јула и у августу 1941. године и ових дана обележавамо те тужне 80. годишњице бројних злочина почињених од стране усташа на подручју геноцидне НДХ над српским недужним цивилима'', додаје Ристић.

О размерама злочина током августа 1941. године сведоче подаци: нестале су 52 српске породице и угашено 36 огњишта, а од генерација рођених између 1925. и 1941. године преживело је само неколико дечака.

Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду наводи да је од хиљаду становника који су живели у то доба у Пребиловцима, преживело свега 172 житеља.

"Највише су страдали жене и деца. Трагична је и чињеница да се Пребиловци сврставају у једно од четири најгора стратишта у свету, када је страдало највише становника једног места'', каже Борић Брешковићева.

У јуну 1992. године, у оружаној акцији "Чагаљ", хрватске снаге су спалиле Пребиловце.

Уништене су куће, оскрнављено је гробље и минирана спомен-црква са посмртним остацима Срба убијених током Другог светског рата.

Пребиловци данас имају око 60 становника, а у некадашњој згради основне школе "Краљ Милутин" обновљена је библиотека која носи име по учитељици Стани Арнаут.