Кад се подстанарски живот у Београду замени одмориштем на Увцу

Подстанарски живот у Београду и три онлајн посла, преиспитивање у доба короне, Филип, дипломирани економиста, заљубљеник у планине од детињства, без размишљања заменио је за живот у Ојковици.

Премда је и ту и помоћни радник, и управник кампа, и директор, ниједног тренутка се није покајао.

"Апсолутно бих свакоме препоручио да направи тај први корак и да донесе ту одлуку да се пресели на село, јер пре свега темпо живота је и те како спорији, ваздух овде просто успављује и опија", навео је Филип Матовић.

На дедовини по мајци, где су тек повремено долазили током протеклих четврт века, у трећој зони заштите Специјалног резервата Увац где нема градње, одлучио се за одмориште са 20 камп-парцела и пратећом инфраструктуром.

"Ливада има пад ка језеру. Иначе ово је најшири поглед на Златарско језеро на целом току реке Увац од Сјеничког до Радоињског", рекао је Матовић.

И домаће кампере је управо то и највише привукло, поглед, како у шали Филип каже, за милион динара.

"Спустимо се, проведемо дан поред језера, и онда се вратимо овамо и овде имамо, као што видите, импровизовану тендицу, кућицу и ту нам је кухиња", истакао је Стефан Стојановић из Београда.

За Игора Радића из Лесковца одмориште је премашило очекивања. 

"Ја сам отприлике знао шта да очекујем, с обзиром на то да сам цео овај поглед видео на нету, али је мало премашио очекивања", рекао је Игор Радић.

У сарадњи са локалним становништвом, Филип нуди гостима активан одмор на језеру, по Златару, озбиљно се припремајући и за иностране госте.

"Пошто се налазим на великој надморској висини, на 1.150 метара, волео бих да направим узлетиште за параглајдинг тандем летове", рекао је Филип Матовић.

И док размишља и шта да посади од дрвећа да направи хладовину шаторима, верује да се наврдеди Филипу, по коме се читав овај засеок, па и сам камп, зове Филипов брег, брк задовољно смеши.