Похвале из ЕУ и САД за српски сектор иновација, шта се може учинити за још боље резултате

Оцењујући људски капитал, напредак у дигитализацији, иновације у привреди и друго, Србија је на нивоу 66,2 одсто европског просека, док је до само пре три године била на 58 одсто. То значи да је индекс иновативности растао годишње готово 17 одсто док је у Европској Унији тај раст био 12 и по одсто. Због тога, Европска комисија оцењује да је у иновацијама Србија регионални лидер и боља од неких земаља - чланица Европске уније.

Mинистар за иновације и технолошки развој Ненад Пoповић каже да постоје и две области где Србија има просек бољи од земаља ЕУ.

"То је пре свега у креирању радних места, односно у креирању иновација у малим и средњим предузећима. Наш просек је 66 одсто бољи од просека земаља ЕУ, а у креирању радних места у иновационим компанијама 42 одсто је већи него у чланицама Уније", додаје Поповић.

Држава је у последње четири године уложила 100 милиона евра у изградњу научно-технолошких паркова и 20 иновационих стартап центара.

Поред тога, из буџета и претприступних фондова Европске уније преко Фонда за иновациону делатност подржани су сензори за ауто-индустрију, протезе за особе са инвалидитетом, биофертилизатори за пољопривреду или материјали за заштиту од ватре који се сада извозе за Аустралију са више од 40 милиона евра. 

Менаџер програма Фонда за иновациону делатност Владимир Војводић каже да, након што су компаније добиле средства, оствариле су шест пута већи приход у годинама које су следиле и 13 пута већи извоз.

"Направили смо преко 800 висококвалификованих радних места која су стална. И након што се се престало са давањем субвенција, те фирме су изашле на низ међународних тржишта", наглашава Војводић.

Налед: Заштитити интелектуалну својину

Према Наледовом истраживању, иновативнији су велики од малих, производне фирме од услужних делатности и они који су више окренути страним тржиштима.

Иван Радак из Наледа наводи да је држава за последње три године издвојила девет пута више новца за иновације, указујући да је и то мало.

"Оно што такође треба да радимо  јесте да боље штитимо интелектуалну својину и да спајамо универзитет и привреду", сматра Радак.

Кроз пројекат "Стартек" Налед је обезбедио три и по милиона долара бесповратних средстава.

До краја године фирме могу да се пријаве и за програм раног развоја, суфинансирања иновација или програм сарадње науке и привреде преко Фонда за иновациону делатност, зашта је из буџета и претприступних фондова Европске уније обезбеђено 20 милиона евра.