Запослени није роб – од чега зависи стимулација за најбоље раднике

Радник године – титула коју је понео четрдесетдвогодишњи Ахмед Демировић из Борче. Већ 20 година ради у "Градској чистоћи". Уследила је и награда у висини једне просечне плате.

"Новац што сам добио сам заслужио – пуно радим, не стајем, сваки грађанин се одушеви", каже Ахмед Демировић, радник у ЈКП "Градска чистоћа".

"Градска чистоћа" сваке године награђује двадесетак радника, по препоруци непосредних руководилаца.

"Ми смо претходних година имали 26 награђених, махом су то људи који раде у основној делатности – комунални радници и возачи, и сваки погон даје предлог за истицање два најбоља радника", наводи Мирјана Цакић из "Градскe чистоћe".

Прописи, правила и критеријуми за стимулацију запослених, бонусе и награде доносе се на нивоу предузећа. У фирмама у којима постоји репрезентативни синдикат потписују се колективни уговори.

"Репрезентативни синдикат се труди да заштити права радника и они су ту у одбрани тих права и усвајању неких бенефиција које нису законски формулисане, јер сваки послодавац може да дâ више, законом је увек минимум прописан. Законом је, на пример, регулисано да је минимум за годишњи одмор 20 дана, а послодавац може да дâ више у односу на то", објашњава Снежана Виденовић из Београдске банкарске академије.

У "Пошти Србије" колективним уговором је дефинисано да један одсто од укупног новца предвиђеног за зараде може да се искористи за награђивање запослених.

"Пошта" квартално награђује 13 најбољих радника, повећањем плате од 35 одсто, у наредна три месеца.

"Непосредни руководиоци на основу критеријума који су утврђени колективним уговором, дају предлог да су то баш ти запослени који су тог месеца на основу вреднованих критеријума, да су то ти запослени који су остварили право на стимулацију", истиче Данијела Рајковић из ЈП "Пошта Србије".

У приватним компанијама бонуси и годишње стимулације најчешће су везане за утврђен циљ, односно приход који компанија треба да оствари. Генерални менаџмент доноси одлуке о томе да ли ће и колико неко бити додатно плаћен за посао који обавља. 

"Јако је важно да неко ко има више новца и за кога неко ради, не сматра да му је овај роб и да је он мање важан. Јако је важно да је сваки човек без обзира на ком радном месту је исто довољан важан, да буде цењен и поштован", каже почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.

Новац није најважнији, рећи ће сваки запослени, али важно је да осетимо да послодавац цени и вреднује на прави начин наш рад.

Да не би било неспоразума, најбоље је да критеријуми за давање стимулације буду јасни и прецизни. И законодавац и послодавци морају да мисле о томе.