Неопходни су на сваком купалишту и мало их је, ко може да постане спасилац

Владимир Грујић из Удружења спасилаца Србије рекао је да се спасилаштво на води, према прописима, води као спортско занимање.

"Првенствено, обукама спасилаца би требало да се баве високошколске установе из области спорта у сарадњи са организацијама, савезима, клубовима", казао је Грујић.

Нагласио је да су обуке за спасиоце прилично комплексне, да се састоје из више сегмената – теоријског и практичног дела и обуке пружања прве помоћи.

Реализују се тако што су у то укључене релевантне институције, попут Завода за хитну медицинску помоћ.

За спасиоца може да конкурише особа која је, пре свега, добар пливач и здравствено способна за обављање тог посла.

"Ми одговарамо за животе других. Док су други на купалишту само посетиоци и дошли су да се забављају, ми смо ту да бринемо о њиховој безбедности", истакао је Грујић.

Казао је да деца нису свесна ризика и апеловао на родитеље да не испуштају децу из свог видокруга, пошто и најкраће пуштање деце без надзора може да доведе до фаталног исхода.

"Исто тако, тинејџери који прецењују своје способности у великом су ризику да може да дође до утапања. Просто, морају да буду свесни да вода није наше природно окружење и да морају да у складу са тим да се понашају", рекао је Владимир Грујић.

Купалишта на отвореном носе велике ризике 

Додао је да удружење покрива око 40 купалишта у Србији, а да ће бити ангажовано 350 спасилаца. Навео је да у Србији има и других купалишта која Удружење спасилаца Србије не покрива.

Говорећи о почетку летње сезоне, Грујић га је описао као врхунац уз напомену да су спасиоци ангажовани током целе године.

"У протеклој недељи велики број купалишта је отворен, међутим, има и оних који ће нешто касније отворити, највише због временских услова који су били такви какви јесу. Нису били најпогоднији за купање и отварање, али сад се најављује нешто лепши временски период, са вишим температурама, тако да очекујемо да ће се у наредних седам дана сва купалишта која су предвиђена да буду отворена заиста и отворити", казао је Грујић током гостовања у Јутарњем програму.

Истакао је да су базени и аква-паркови, где је простор ограничен и где се види дно, лакши за рад спасилаца у односу на купалишта на отвореном, односно реке и језера.

"Купалишта на отвореном носе са собом заиста велике ризике. И промена дубине је у питању и непознато тло и биљни свет, првенствено траве које се јављају на таквим воденим површинама представљају велики проблем за спасиоце. Много је и већа водена површина која треба да се покрије, па је тако и већа проблематика", казао је Грјуић.

Додао је да осим купалишта, покривају и културне и спортске манифестације на рекама и језерима којима се приступа на посебан начин и са посебном опремом.