Комесарка ЕУ: Нећемо враћати мигранте у Србију, то је скроз погрешно

Илва Јохансон је комесарка ЕУ за унутрашње послове и миграције, а у Србију је дошла како би утврдила стање на такозваној "мигрантској рути", односно делу руте који пролази кроз Србију.

Током њеног боравка у Београду састала се са председником Србије и присуствовала потписивању Уговора о подршци Европске уније у управљању миграцијама – Друга фаза унапређења прихватних капацитета, услуга заштите и приступа образовању, обишла је мигрантске кампове у Обреновцу и Димитровграду и са министром Вулином се договорила о заједничком раду српске полиције и Фронтекса на границама Србије. 

У разговору за РТС објаснила је каква је политика ЕУ према миграцијама, где ту види улогу Србије, али и шта је највећи безбедносни изазов и како ту Србија може активно да се укључи. 

У Србији постоји забринутост да Европска унија планира да дислоцира већину миграната и избеглица из тамошњих кампова у Србију. Колико у томе има истине?

У томе нема нимало истине, нема погрешније ствари од тога. Оно што ми треба да радимо је да заједнички управљамо миграцијама. Ја сам овде да у томе помогнем, да утврдимо којим путевима мигранти стижу у Србију, како бисмо радили и са тим државама. И да бисмо видели шта можемо да урадимо на повратку оних који немају услове да остану.

Дакле у томе нема истине, јер то је прилично велика политичка тема у Србији?

Апсолутно нема ничега у томе, напротив, ја сам овде да бисмо сарађивали на тотално супротним стварима.

Чему онда треба да послужи ових два и по милиона евра подршке коју сте управо доделили Србији?

То је подршка за мигранте који су већ овде, да се њима помогне, како би, рецимо, могли да се школују, да буду део друштва. И ја мислим да је фер да подржимо Србију у томе. Али то није једина подршка коју пружамо. Ми помажемо и земљама које су на путу којим мигранти долазе до Србије, као што гледамо како да помогнемо онима који треба да се врате у своју матичну земљу.

Какав је онда ваш поглед на то како се Србија носила са питањем миграција до сада?

Мислим да је Србија веома поуздан партнер када се говори о миграцијама. Има трезвен и реалан приступ том питању. То стварно ценим. Миграције нису нешто чега се треба плашити, али се миграцијама мора управљати. И нико то не може да ради самостално јер су миграције по дефиницији прекограничне. Зато морамо да радимо заједно. Европска унија и Србија, али и друге државе које се налазе на мигрантском путу.

Ви их називате мигрантима и миграцијама иако они себе радије зову избеглицама. Другачије се приступа избеглици него мигранту. Зашто их зовете мигранти?

Уверили смо се у то да данас већина оних који су се покренули да би стигли у Европску унију нису избеглице. Године 2015. је сценарио био сасвим другачији. Тада је много више људи долазило и углавном су то биле избеглице из Сирије.

Важно је разумети да су разлози њиховог кретања различити. Људи који желе да дођу у Европску унију да би живели боље треба да имају такву могућност. Али на легалан и исправан начин. И на томе инсистирамо, не да прелазе границе на илегалан начин и без дозволе.

Рекох да је другачији приступ избеглицама него мигрантима, а ви кажете да се сада углавном ради о мигрантима. Има ли избеглица међу њима?

Да. Ако особа затражи азил, она постаје тражилац азила, потенцијална избеглица. Онда се ваш захтев за азил процесуира и утврђује јесте ли избеглица или не. Да ли вам је потребна међународна заштита. Немам податке за Србију, али у Европској унији отприлике две трећине оних који траже азил добијају негативан одговор. Не треба им међународна заштита.

Шта ће се с њима догодити, хоће ли бити враћени негде?

Да, то је део новог приступа азилу и миграцијама који сам представила прошле године. Имала сам задатак да пронађем прагматичнији поглед на миграције како бисмо дошли до компромиса по овом питању међу чланицама Европске уније. Али ја не желим да од Европе направимо тврђаву. Зато морамо да радимо са партнерским државама, западнобалканске државе су веома важни партнери, као и остале државе на путу.

Јасно је да ми из Европске уније не враћамо људе у оном броју у којем би требало да их вратимо. Јер свако има право да се пријави за азил, свако има право на фер процес. Ако не испуњавате услове за останак, морате се вратити у земљу порекла. И ми сада доста радимо на томе да се повратак повећа. И сада истражујемо како можемо по том питању да сарађујемо са партнерима попут Србије, којима је такође потребна помоћ у враћању људи у земље порекла.

Осим тога, шта мислите да Србија може да поправи у свом приступу мигрантском питању?

Србија већ добро ради и по мом мишљењу је поуздан партнер када говоримо о миграцијама. И то ради на начин који не поризводи нове кризе ни за Србију нити за мигранте. Наравно, увек је могуће урадити више и зато смо овде, да пружимо подршку.

Али у фокусу моје посете је и како да унапредимо сарадњу у борби против организованог криминала, борби против корупције и успостављању владавине права. То је у фокусу моје данашње посете Београду.

Неке чланице уније поставиле су бодљикаву жицу на границе. Да ли је то пример који треба следити?

Не, не мислим да је то добра идеја, али морам рећи да свака држава има право да заштити своју територију. И да спречи нелегалан улазак. Мора бити јасно да се улази преко граничних прелаза, а не где је некоме воља. Улаз није слободан, улази се тамо где је дозвољено. Али већ сам рекла да не желим да Европа постане тврђава и бодљикава жица није лепа слика. Међутим, државе имају право да штите своје границе.

Као комесарка за унутрашње послове, ви сте задужени за безбедност те европске тврђаве, да је тако назовем иако кажете да није тврђава. Шта су највеће претње по безбедност Европске уније и има ли то неке везе са мигрантима?

Највећа претња су организоване криминалне групе које су све јаче и јаче, професионалније и међународне. Насилније су и користе се корупцијом на широком плану. Инфилтриране су у легалну економију. То је велика, велика претња и зато нам треба боља кооперација полиције. 

Посебно нам је потребна способнија полиција како бисмо их гонили и на интернету. Зато су нам потребна права оруђа. Један пример је сексуално злостављање деце.

Видели смо током пандемије забрињавајући пораст педофилије на интернету, вребање деце, огроман је пораст тога и потребна су нам права средства да то зауставимо и да спасемо децу. Дигитална и полицијска сарадња су моји приоритети у које највише улажем.

Не бих рекла да су безбедносне претње повезане са миграцијама. Али када то кажем да додам и да су људи у целом свету у већини добри, али да постоје и криминалци у Европској унији, партнерским земљама и они који долазе с треће стране. И то се не може везати само за миграције.

Добро, али да ли неке од тих група долазе са Балкана. Да ли ћете о томе разговарати са министром унутрашњих послова?

Да. Јер је јасно да је седамдесет одсто организованих криминалних група у ЕУ активно у барем три државе, а неке од њих активне су на Западном Балкану укључујући и Србију. Зато нам је потребна добра полицијска сарадња, да се изборима с њима заједно.

Они су прекогранични криминалци, па и наша сарадња мора бити таква, прекогранична.

Недавно смо имали случај у који је српска полиција била укључена, као и Еф-Би-Ај и Јуропол под називом „Тројански штит“, где смо могли да идемо кроз енкриповану заштиту комуникације и видимо колико су се високо организоване криминалне групе увукле у хијерархију, како се понашају, колико је ту корупције, насиља и убистава којима се они користе.

Чини ми се да вам је то важније него миграције. Не кажем да мислим да вам миграције нису важне већ да вам је ово важније да решите.

Миграције морају да се реше, такође, али миграције нису претња. Људи су се увек кретали. Ја долазим из Шведске и пре сто година велики број Швеђана је отишао у иностранство јер се у Шведској лоше живело.

Људи су кроз историју мигрирали и наставиће то да раде. Миграције неће престати, оне су део наших живота.

Ми политичари треба да управљамо миграцијама. И јасно је да то питање не треба да драматизујемо. Видела сам превише политичара који користе миграције као претњу. Драматизују је. Миграција јесте изазов понекад, али је управљива ако радимо заједно.

Ја желим трезвен и прагматичан приступ миграцијама.

Кад говоримо о организованом криминалу мислим да смо понекад били наивни у процени колико су добро организовани и јаки. Мени је заиста важно да ојачамо полицију и спровођење закона.

У вашем најновијем блогу који сам пратио навели сте да су Европској унији потребни талентовани људи не само из мигрантске популације већ и из других земаља изван Уније, рецимо Србије. Две ствари ме занимају, најпре да ли ћете извући све таленте из Србије и друго је који је тај бољи пут, легалан пут за таленте да дођу у ЕУ?

Најпре, нећемо отети српске таленте, мислим да Србија има веома импресивнан економски развој, по питању незапослености, плата, економског раста, све више је младих који бољу будућност виде у Србији. Али млад човек жели да доживи нове ствари. Да путује, да учи. Мислим да можемо да направимо обострано корисно партнерство између чланица ЕУ и Србије.

Али када говоримо о мигрантима који долазе, на пример, из Авганистана или Северне Африке и покушавају да дођу до Европске уније нелегално и нису избеглице, њима поручујемо да можемо да направимо боља решења па да можете да дођете у Европску унију на дуже па да се вратите у земљу порекла.

Не покушавајте да уђете илегално јер ће то створити проблеме дуж целог пута и зато ми радимо заједно са Србијом. Да то спречимо, да избегнемо те илегалне путеве. Па када будемо имали више легалних путева, то ће олакшати мигрантску ситуацију и у Србији.

Дакле ако је неки талентовани дечак у мигрантском центру у Србији и жели у ЕУ, шта му поручујете? Иди у школу, развије свој таленат и ми ћемо наћи начин да те примимо?

Да.

Можете ли то да кажете?

То је нешто што желимо да развијемо и баш прошле недеље смо покренули нову иницијативу партнерства за таленте и то је изузетно прихваћено од земаља чланица. Да, баш то бих да развијемо.

Госпођо Јохансон, хвала вам на разговору.