Читај ми!

Уницеф и родитељство – какав је став о физичком кажњавању детета

У фокусу кампање за "Месец родитељства" је развој деце у раном детињству и обезбеђивање одговарајуће подршке развоју у право време, посебно у првих хиљаду дана његовог живота. Мила Вуковић Јовановић из Уницефа каже за РТС да је циљ програма подстицајно родитељство кроз игру – да подршка буде доступна за све родитеље.

У току је "Месец родитељства" којим, у сегменту Уницефа и РТС-а за родитеље, скрећемо пажњу на то да је сада, више него икада пре, потребно да као приоритет друштвене бриге поставимо бригу о родитељству, како би родитељи и старатељи на располагању имали време, ресурсе и адекватне услуге за све оно што подразумева квалитетна брига о развоју деце.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Мила Вуковић Јовановић из Уницефа рекла је да у Уницефу полазе од претпоставке и цео програм темељи се на уверењу да ране године, заправо, трају цео живот.

"Из перспективе детета", како истиче, "ово је темељ оптималног развоја и одрастања, а из перспективе родитеља – то је темељ квалитетног родитељства и оног родитељства на које могу да буду поносни и задовољни."

Мила Вуковић Јовановић указује на то да врло често родитељи питају – како да имам квалитетну комуникацију са дететом, како да учиним да моје дете има капацитет да се заштити, да каже "не" у ризичним ситуацијама, како да убедим дете да уважи мој савет, који је увек најдобронамернији.

Према њеним речима, прве кораке ка овим резултатима правимо у првим данима живота детета и тада успостављамо квалитет комуникације који опстаје у свим другим развојним фазама и изазовима кроз живот.

"Неуронаука данас и наука о раном развоју даје три кључна разлога зашто баш улагања у рани развој јесу оптимална стратегија и за оптимални развој детета и за квалитетно родитељство и, у крајњој линији, за интерес друштва у целини као механизам за смањивање социјалних неједнакости и одрживи развој", рекла је Мила Вуковић Јовановић.

Говорећи о умрежавању институција које треба да пруже подршку, она каже да се поставља питање како да мисију преведу у праксу – како да пређемо пут од доказа у науци до праксе.

Истиче да на путу већ имају мрежу партнерстава на коју су поносни.

"Уз нас су сва релевантна министарства у овој области, институције, заводи, и циљ програма подстицајно родитељство кроз игру, које Уницеф спроводи кроз из подршку Лего фондације, а у партнерству са Владом Србије, јесте да подршка буде доступна за све родитеље на једном нивоу, а да се, с друге стране, ови системи тако међусобно организују и координирају своје услуге и сарадњу да то буде у најбољем интересу оних родитеља који су у најнепривилегованијем положају, који су највише оптерећени додатним проблемима", истакла је Вуковић Јовановићева.

Према њеним речима, не можемо чаробним штапићем и измишљањем само једне услуге одговорити на укупност ових потреба, него промена мора да се деси у свим порама система.

"Оно на чему радимо је да на сваком кораку на путу одрастања детета и на путу родитељства које почиње у сусрету са здравственим системом у периоду пренаталне заштите – са гинеколозима, затим у породилишту, у сусрету са патронажним сестрама које долаза не наша врата, педијатрима које родитељи виђају прве три године минимум десет пута већ у оквиру организованости нашег система здравствене заштите кроз превентивне прегледе, предшколски васпитачи – сви треба да пруже квалитетну подршку родитељима кроз саветовање и кроз слање порука о томе шта су стандарди квалитетног старања", рекла је Мила Вуковић Јовановић.

Подршка почиње бригом о родитељу 

Каже да се програм фокусира на три целине и подршка мора да крене бригом о самом родитељу – мора родитељ бити довољно добро да би могао да створи подстицајно окружење за дете.

"Оно што хоћемо јесте да се однос између тога да родитеље подучавамо како нешто треба да буде пренесено у сферу партнерства – које су родитељске снаге, капацитети, умећа које већ у родитељству уносe, а потом какав је то специфични контекст с којим се родитељ носи, који је ниво стреса који треба да успе да каналише, и да му се онда понуде и вештине за то како да управља стресом и развије квалитетне односе у свом окружењу да не остане усамљен", каже она.

Према њеним речима, изолован родитељ је у посебно ризичној ситуацији и по сопствено здравље и по квалитетну бригу о деци.

Додаје да је игра контекст у коме се развија квалитетан однос детета и родитеља.

"Игра са трансформационим потенцијалом и за дете и за родитеља може да буде чувар отпорности менталног здравља детета и родитеља и, на крају, укључивање очева доприноси и партнерство оца и мајке доприноси расподели радости", истакла је гошћа из Уницефа.

Шта показује истраживање о кажњавању детета 

Са Филозофским факултетом урађено је једно истраживање – о примени насилног дисциплиновања у оквиру родитељских пракси, како наводи, потврдило је да 90 одсто родитеља у Србији већ данас сматра да физичко кажњавање није ни потребно ни корисно.

"Трећина родитеља ове своје ставове не успева да преведе у праксу и да за децу од 2. до 4. године физичко кажњавање је и даље некако реалност, уз сва знања која имамо о томе колико негативних последица са собом носи", рекла је она.

"Нешто морамо да урадимо да знања која имамо преведемо у праксу. Један од добрих корака је најава измена породичног закона на увођење забране физичког кажњавања", каже Вуковић Јовановићева.

То што родитељи кажу да не желе и не подржавају физичку казну говори да спремно чекају закон, сматра и додаје да је важно да уз закон иду и системске промене које ће значити системску подршку родитељству кроз сва улазна места у оквиру којих се родитељ ослања.

Подвлачи да родитељи имају поверење у системе, често кажу да су патронажне сестре њихови највећи пријатељи, педијатрима верују неизмерно.

"Када направимо подстицајно окружење за родитеље, то је модел да се направи подстицајно окружење за дете", закључила је Мила Вуковић Јовановић.