Положен камен темељац за изградњу Института "Биосенс" у Новом Саду

Ана Брнабић каже да је данас постављен темељ за даљи научни напредак Србије и даље позиционирање наше земље на иновационој мапи света.

"Данашњим чином постављања камена темељца за изградњу зграде 'Биосенса', који је досад био подстанар у згради Ректората Универзитета у Новом Саду, постављен је темељ за даљи научни напредак Србије и даље позиционирање наше земље на иновационој мапи света", навела је премијерка.

Брнабићева је истакла да је почетак изградње зграде тог института уједно и ширење слике о Србији као земљи која може да понуди иновације, памет и рад, а не земљи која нуди јефтину радну снагу.

Комплетна зграда Института "Биосенс" финансираће се преко пројекта "Антарес", вредног 28 милиона евра, сами грађевински радови на овој згради коштаће више од седам милиона евра, а из кредита Европске инвестиционе банке (ЕИБ).

Нови дом Европског центра изврсности простираће се на скоро 7.000 квадратних метара простора.

"Хвала ЕИБ и Европској унији који су препознали значај овог пројекта, јер су наши партнери и нама рекли како ће 'Биосенс' постати Европски центар изврсности у Европи. Он је једини центар изврсности у Европи ван Европске уније", рекла је Брнабићева говорећи о значају изградње тог објекта.

Према њеним речима, "Биосенс" је важан јер може да повуче читаву Србију ка још динамичнијем напретку ка Европској унији, али и по чињеници да управо тај институт запошљава младе стручњаке, који на иновативне начине повезују области информационих технологија за пољопривредом.

Навела је и да је овај институт важан по томе што привлачи велики број младих стручњака и ван Србије, као и да анимира младе стручњаке пореклом из Србије да се враћају у матицу.

Премијерки је уручено признање заслужни члан Института "Биосенс", јер је, како је назначено, пети пут обишла овај институт и уложила огроман напор да почне изградња ове зграде.

Ружић: Велики дан за науку у Србији и региону

Полагањем камена темељца званично је почела изградња нове зграде института "Биосенс" у Новом Саду, а министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић оценио је да изградња  таквог објекта представља велики дан за науку у Србији и целом региону.

"Чињеница да је ово појединачно највише финансирани пројекат од стране ЕУ, укупан ниво је око 28 милиона евра, уз половину који је један грант, управо говори о атрактивности Србије, не само као инвестиционе дестинације, него дестинације где се развија наука", навео је Ружић по постављању камена темељца.

Истакао је да ће бити отворено нових 150 радних места за најбоље младе стручњаке који ће радити на Европском институту изврсности "Биосенс" у Новом Саду.

Нада се да ће тај научноистраживачки институт бити атрактиван за привлачење и младих истраживача из иностранства, те да ће се такав научни потенцијал и синергија знања утицати и на унапређење науке, истраживања и целокупног пословног амбијента у Србији.

Директор Института "Биосенс" Владимир Црнојевић каже да је идеја о покретању таквог института стара 15 година, колико је прошло када је група истраживача схватила важност спајања информационих технологија и пољопривреде.

"Пре тачно шест година институт је основан, када је постало јасно да то није само један пројекат. Данас имамо 120 научника, циљ је да их буде више од двеста. Тренутно запошљавамо педесет доктора наука у институту и имамо близу сто истраживачких пројеката из разних области, међу којима су најбитнији они који се тичу сарадње са индустријом", навео је Црнојевић.

Додао је да са новом зградом "Биосенс" добија свој нови дом који би требао бити завршен до 2023. године.

Вучевић: "Биосенс ће после доста времена бити свој на своме"

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић истакао је да до пре неколико година нико није обраћао пажњу на локације унутар универзитетског града у Новом Саду, а да се данас ту очекује наставак изградње зграде Научно-технолошког парка, уз почетак радова на новој згради "Биосенса".

"Сигуран сам да ће 'Биосенс' после доста времена бити свој на своме, да ће имати најбоље услове за рад и да ће најбољи млади научници радити овде и учинити све да имамо боље приносе у области пољопривреде и унапредити заштиту животне средине, што је услов напретка било које државе", рекао је Вучевић.

Истакао је да ће Град Нови Сад инвестирати шездесет милиона динара у инфраструктуру, пешачке стазе, паркинг места и све оно што је институту потребно.

Шеф Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан Алесандро Брагонзи подсетио је да је ЕИБ издвојила 11,2 милиона евра за реализацију овог пројекта, који ће, како је навео, понудити напредне технологије и мултидисциплинарна решења која ће допринети привреди, али и појединцима.

"ЕУ је обезбедила грантове у оквиру програма 'Хоризонт 2020', а Србија ће напредовати у областима одрживе пољопривреде и безбедности хране. Ми улажемо у научне објекте и институције, те научно-технолошке паркове. Ова иновативна чворишта представљају мостове између науке и индустрије", навео је Брагонзи.

Поручио је да су иновативна чворишта дом за многа млада предузећа и стартапе која измишљају нова, напредна технолошка решења.

Заменица шефа делегације Европске уније у Србији Матеја Норчич Штанцар истакла је да је "Биосенс" посебан, јер обухвата много тема евроинтеграцијског процеса Србије и јер је симбол модернизације Србије и сектора у којима сарађују ЕУ и та земља.

"Ово за нас значи модернизацију, дигитализацију и пољопривреду која иде у сагласности са животном средином, мост између академског света и привреде. ЕУ је присутна у свим тим областима у Србији и подржава их. Утицај овог програма превазилази границе Србије, утиче на регион и целу Еврипу у области одрживе пољопривреде, што је доказ да ЕУ рачуна на Србију", навела је заменица шефа Делегације ЕУ у Србији.

Европска инвестициона банка дала је сагласност за почетак изградње нове зграде Института "Биосенс" у Новом Саду 28. јануара ове године, а сам "Биосенс" је једна од најзначајнијих научно-технолошких установа у Србији, која је референтна и у европским оквирима.

Како је поручено, биће то место развоја нових технологија, посебно у пољопривреди.

Како је раније најављивано, нова зграда овог института биће јединствена у земљи, јер ће захваљујући посебним антивибрационим карактеристикама објекта, омогућити коришћење најсавременије научне опреме неопходне за развој микро и нано електронике, сензора и других уређаја. На овај начин, српски пољопривредници ће на располагању имати моћно оруђе у свом раду, а уз то и здравије и веће приносе, будући да ће нова зграда олакшати посао запосленим научницима.

Нова зграда простираће се на нешто мање од 7.000 квадратних метара, а због атрактивности пројеката на којима је укључен, поручено је да би управо "Биосенс" – Европски институт изврсности, могао и да привуче велики број младих стручњака који су раније напустили Србију и њихове колеге из читаве Европе.