Три генерације Седларевића живе сложно на селу, снаја Бојана поручује: Треба живети без комплекса

Увек су, кажу, имали пар грла говеда, али када су браћа Седларевић одлучили да остану на селу, почели су и озбиљно да се баве сточарством. Сада у две стаје имају стотину крава, претежно сименталске расе. Да нахране стоку, обрађују око сто хектара земље.

"Исплати се, може да се живи солидно. Ради се пуно, али може уз државне и општинске субвенције може да се живи, иако је млеко доста јефтино, али надамо се да ће бити боље", наводи Милан Седларевић.

Да договор кућу гради, потврђују све генерације Седларевића и под истим кровом сви се добро слажу.

"Потпомажемо се, не гледамо ко шта ради, упадамо сваку помоћ и снаје и ја се прикључујем у пољским радовима и у кућевним, у припреми хране. Значи, сви радимо сложно", каже Весна Седларевић.

Једна од снаја београдски асфалт заменила је селом.

"Заправо људи треба да живе без комплекса, значи, и да не гледају шта други раде. Једноставно да направиш себи живот да ти буде угодно. Да л' ћеш живети са кравама, овцама ил' ћеш живети на Дедињу, то није битно", сматра Бојана Седларевић.

Ни најмлађи не беже од сеоских послова и тврде да им се живот не разликује од градских вршњака.

"Имамо телефоне, компјутере, интернет и све остало и сви се лепо дружимо и играмо", прича Анђела Седларевић.

У Драгачици код Гуче у овој породици за пример уз шесторо одраслих је и петоро деце. Сви се поштују и здушно раде на имању, увек насмејани јер су на својој земљи и живе од свог рада.