Читај ми!

Гуске су Шатринце спасиле немаштине - зашто је корона повећала потражњу гушчије масти

Пандемија коронавируса повећала је потржању гушчије масти, за коју се верује да је лековита код плућних болести. У Иришком селу Шатринци, гуске гаје деценијама, а последњих година, број живине у селу се увећава.

На широком сремском шору, гуске пасу током читавог дана. Испред готово сваке друге куће у Шатринцима, своје место имају и гушчићи којих је у селу овог пролећа око 600.

"Ја сам се удала и понела у мираз пар гусака, и ето, још увек држимо гуске. Ту сам неких 20 година, имамо и товне гуске. Оне држимо тако за гушчију маст. Продајем два деци за 500 динара", прича Маришка Сабо из Шатринаца.

Узгој кажу да није захтеван, а тов траје око пет месеци. Сигурно тржиште навело је многе да прошире производњу.

"Кад су већи, пустиш их и они само пасу на ледини, уђу унутра, пију воду, пређеш на кукуруз. Има купаца доста, стално", каже Нада Сабо из Шатринаца.

Маришка Сабо додаје да не мора да се иде на пашњак јер гуске знају да дођу својој кући. "Пустимо на пашњак, пасу, предвече саме дођу и тако ујутру и опет", додаје Маришка.

Од једне гуске, добију око килограм масти, а од њиховог меса у Шатринцима праве кулен и кобасице.

"Гуске су спасиле Рим, наше село нису спасиле, али су довољно учиниле за побољшање села, за неку привредну основицу, због самог узгоја гусака, долази се до релативно добре финансијске зараде и мислим да нас је спасило неке немаштине", истиче Јаника Такач, председник савета месне заједнице.

Продају маст и месо, а за чувено гушчије перје, купаца готово и да нема.

"Сад имају лио јастуци, не треба перје, а не знају шта је перје", наводи Ружа Новак из Шатринаца.

У част живини по којој су познати, у Шатринцима дуже од десет година организују Гушчијаду.

Мештани се надају да ће се уз јата гусака, увећати и број становника, којих је у селу око 360.