Жртве сексуалног злостављања често одустају од сведочења због лоше заштите, шта урадити да се то промени

Последњих месеци све је више жртава сексуалног злостављања које одлучују да проговоре о томе и пријаве насилнике. Међу оптуженима су учитељи, свештеници, личности из јавног и политичког живота. То је, међутим, отворило нове проблеме. Дизање медијске прашине и политизација таквих случајева скренула је пажњу са суштине и жртве ставила у други план. Познаваоци прилика упозоравају да је најважније да се обезбеди заштита жртава, како не би одустале од сведочења.

Случај "Палма", како је одлучило Апелационо јавно тужилаштво у Крагујевцу, сели се из Јагодине у Краљево. Пребацивање надлежности, на чему се инсистирало претходних дана, требало би да обезбеди непристрасно одлучивање и вођење процеса без притисака.

"Наш превасходни задатак је да не дозволимо да се овај случај, а застрашујуће је уколико су наводи тачни, сведе на политичко дневно препуцавање. Систем постоји, е сада тај систем треба да се ангажује и пошаље јасну поруку да нема привилегованих и да жртве у државном систему Србије могу да очекују подршку и помоћ", истиче Христина Пискулидис из невладине организације "АСТРА".

Оснивач Фондације "Тијана Јурић" сведочи о томе колико је тешко жртвама када немају праву подршку институција, друштва и јавности.

"Закон о заштити тако осетљивих сведока морамо мењати у наредном периоду јер, верујте ми да нико неће имати храбрости да сведочи као што до сада нико није сведочио против тих људи, јер се људи плаше за своје животе, за егзистенцију своје породице. Последице су несагледиве", наглашава Игор Јурић.

Без изјаве жртве готово је немогуће доказати да се кривично дело против полних слобода догодило, каже Ивана Јосифовић, судија Вишег суда у Новом Саду.

"Суд је дужан да у таквим поступцима искључи јавност са главног претреса, управо имајући у виду заштиту интереса малолетног оштећеног, када се и објављује пресуда да говори у иницијалима оштећеног лица. Апелујемо на то да би код оваквих специфичних кривичних дела од изузетне важности било да се од момента самог извршења кривичног дела, пријављивања, прикупљања доказа, вођења и истраге па до изношења оптужбе пред суд, прође што краћи временски период како би докази остали свежи, како би сећања остала свежа", наводи Ивана Јосифовић.

Запрећена казна за дело трговине људима, у шта спада и подвођење и сексуално искоришћавање, јесте од три до 12 година, односно од пет до 12 година уколико је жртва малолетно лице. Корисницима услуга прети од једне до осам година затвора.

У пракси, кажу упућени, такви процеси често предуго трају, кривично дело трговине људима преиначује се у лакше кривично дело, па жртва више није жртва већ саучесник, а онда и починилац добија мању казну.