Читај ми!

Просвета на испиту – какав је утицај онлајн наставе на образовање и радне навике ученика

Од понедељка су се старији основци и средњошколци вратили у школске клупе по моделу који је коришћен на почетку текуће школске године. Министар просвете Бранко Ружић каже за РТС да је главни изазов током пандемије био очување здравља нације, али и ученика и наставника. Наставници наводе да су ученици изгубили радне навике и да се свуда у Европи учи да би се знало, а да се код нас учи само за оцену, док родитељи напомињу да децу и наставнике нико ништа није питао откако је почела онлајн настава.

Ученици су се вратили у школске клупе у понедељак. Министар просвете Бранко Ружић рекао је да је главни изазов у оваквим ванредним околностима очувати здравље нације и деце, ученика, студената и наставног и ваннаставног особља.

"Што се тиче ова два дана, ја морам рећи да све тече, рекао бих, редовно. Вратили смо се на модел од 1. септембра", навео је Ружић током гостовања у емисији "Упитник" на РТС-у.

У анкети ученика Десете гимназије, која је приказана у емисији, није био ниједан ученик који се није жалио на актуелни режим наставе. Ружић је навео да је био у више гимназија и да постоји дефицит контаката између наставника и ученика, али и ученика међусобно.

"Не верујем да старији у средњој школи могу да изгубе те радне навике, пошто се оне стичу у основној школи, од првог до четвртог разреда, али свакако да је то једна мањкавост која је евидентно присутна и то незадовољство због дефицита у дружењу, у комуникацији", истакао је Ружић.

Министар је навео да је око 1.250.000 деце део образовно-васпитног система у Србији, а да је ситуација планетарно ванредна којој покушавају да се прилагоде.

"Ми немамо разлога да се стидимо због свега онога што је урађено и у претходном мандату и сада је настављено, што се тиче преласка на наставу на даљину. Мислим да смо показали ту адаптибилност", истакао је Ружић и додао да дугују захвалност свим наставницима који су снимали наставу на даљину.

"Свуда у Европи се учи да би се знало, код нас се учи за оцену"

Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић рекао је да ученици немају радне навике, пошто их нико томе није научио, као и да се свуда у Европи учи да би се знало, а код нас се учи за оцену.

"Радне навике, полако, од корака до корака се губе зато што их нико није научио радним навикама. Да ли је то педагог или психолог или учитељ или учитељица? Првенствено, час одељенске заједнице, мора се учити како стећи радне навике", истакао је Антић.

Навео је да ученици онлајн наставу доживљавају као школски распуст током којег не треба да уче, али и да се ни наставници нису прилагодили.

"Будите убеђени да велики број наставника није имао контакт са рачунаром", рекао је Милорад Антић и напоменуо да је старијим наставницима проблем да праве онлајн наставу.

Антић је навео да онлајн настава није испунила очекивања, нарочито у погледу социјализације знања и губитка радних навика које су појединци имали.

"Ми морамо да схватимо да је образовање инвестиција која се на неки начин исплати, а не трошак. Да смо улагали толико, као што улаже држава у раднике када дође страна инвестиција, ми би били међу најбољима у свету", нагласио је Антић.

Истакао је да је немогуће да имамо 40 одсто одличних ђака, а да у Немачкој најбољи просек ретко ко има.

"Децу и наставнике нико ништа није питао"

Гордана Племић из Удружења "Родитељ" истакла је да се у том удружењу у последње две школске године интензивније баве образовањем због епидемијске ситуације.

"Ми знамо да је ово ванредна ситуација, да нема ту неког чаробног штапића, али мислим да јако мало разговарамо, да уопште нема те сарадње родитељ-дете-школа, па на крају крајева и министарство", навела је Гордана Племић.

Истакла је да су у њиховим анкетама и деца и наставници рекли да их нико ништа није питао и да сматра да би требало да се чује шта они имају да кажу.

"Када узмем то из угла родитеља, родитељи су били јако оптерећени у протекле две школске године са образовањем као таквим, образовањем своје деце, зато што су са једне стране требали да буду и наставници и психолози и родитељи. То није лако. Не можемо ми сви родитељи да знамо све предмете", нагласила је Племићева.

Додала је да је један од великих проблема у онлајн настави био и тај што сва деца немају рачунар, интернет и паметни телефон и да је актуелна ситуација показала да нису сви ученици равноправни у образовању.

"Кривица због лоших резултата на проби велике матуре треба да буде подељена" 

Ана Димитријевић из Форума београдских гимназија је навела да кривица због лоших резултата на проби велике матуре треба да буде подељена и да су они предлагали да би велика матура требало да се одложи за осам година.

"Оно што би дало најреалније резултате је уколико би једна цела генерација, од првог разреда основне школе до првог разреда средње прошла кроз тај нови програм и кроз нове методе. Овде је суштина проблема, и то је оно што је око 90 одсто ученика навело као проблем, да се они нису сусретали са тим типом задатака, нису се сусретали са тим начином размишљања", навела је Ана Димитријевић.

Истакла је да је јако тешко за годину дана некоме променити начин размишљања, пошто се ученици са одређеним начином размишљања сусрећу од вртића.

Навела је да су проблеми и у састављању тестова, малом броју обука, али и у уџбеницима, који нису написани за такву врсту тестова.

"Колико год да наставник је тај који деци објашњава ствари и да их учи стварима, уџбеник је ипак тај на који се ослањају када оду кући и у том уџбенику, на крају крајева, треба да постоје и вежбања и задаци и објашњења, која ће опет бити у складу са тим начином рада, методом и размишљањем који се од њих касније очекује", навела је Димитријевићева.

Оценила је да се са пробном великом матуром поранило и да су и ученици томе опуштено приступили што није дало реалне резултате.

четвртак, 18. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво