Годишњица убиства Славка Ћурувије

Славко Ћурувија је убијен 11. априла 1999, током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, у хаустору зграде у којој је становао у центру Београда. Тог дана био је Ускрс по јулијанском календару.

Убице су у Ћурувију с леђа испалиле 17 метака.  

За извршење ликвидације првостепено су била осуђена четири припадника тадашњег Ресора државне безбедности, укупно на 100 година затвора, aли је Апелациони суд укинуо првостепену пресуду почетком септембра прошле године са образложењем да је првостепени суд прекорачио оптужбу увођењем Н. Н. лица у тај случај.

Према укинутој пресуди, Ћурувију је убило Н. Н. лице, а да су ДБ-овци за то припремили "терен". 

Првостепеном пресудом били су осуђени тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, као и припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Kурак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић. 

Kако се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти". 

Апелациони суд је наложио да се оптуженима понови суђење пред Специјалним судом у Београду.

УНС тражи да се суђење Ћурувији оконча ове године

Удружење новинара Србије (УНС) подсећа да је на данашњи дан убијен Славко Ћурувија, а да се још чека правда за храброг новинара и издавача.

"Било је потребно 15 година да се против Славкових убица из државног апарата подигне оптужница. Четири године је трајало суђење на ком су бивши челници и припадници Ресора државне безбедности (Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак) осуђени на укупно 100 година затвора, да би Апелациони суд прошле године цео процес вратио на почетак, и то на захтев државног тужиоца. Ово није одлагање правде, ово је изостанак правде", наводи се у саопштењу УНС-а.

УНС истиче да је огорчен одуговлачењем поступка, али и чињеницом да су оптужени за државни злочин и даље на слободи, макар и у кућном притвору.

"УНС захтева да држава учини све да се суђење убицама Славка Ћурувије оконча још ове године. Нема другог начина да Србија докаже да наша земља више није симбол некажњивости за злочине над новинарима", напомиње Удружење.

У светлу ове годишњице, УНС тражи расветљавање и осталих убистава колега.

"Очекујемо да буду оптужене убице дописника 'Вечерњих новости' из Јагодине Милана Пантића, да се расветли смрт Даде Вујасиновић, покрене поступак за 17 убијених и несталих колега на Косову и Метохији од 1998. до 2005, као и за ратне злочине почињене над 16 медијских радника РТС-а и троје кинеских новинара страдалих у нападима НАТО-а 1999. године", наглашава УНС.

УНС подсећа да је до кључног напретка у истрази убиства Славка Ћурувије дошло захваљујући упорности новинара и породице Славка Ћурувије, а пре свега формирањем Комисије за истраживање убиства новинара.

Биографија Славка Ћурувије 

Славко Ћурувија је рођен у Загребу, 9. августа 1949. године. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду.

Од 1986. године,радио је у листу Борба. Почео је као коментатор, а затим је напредовао преко уредника унутрашњополитичке рубрике, до позиције главног и одговорног уредника.

Године 1994, заједно са Момчилом Ђорговићем, основао је лист Недељни телеграф, а две године након тога њих двојица су основали Дневни телеграф.

Славко Ћурувија је убијен док је био уредник и власник магазина Европљанин, који је основао 1998. године.