Силовање није глума, медији нису судница

Сексуално насиље је злочин, а силовање чин насиља, доказивања моћи и контроле, а не секса. Већину силовања почине особе које жртва познаје. Са друге стране, заблуда је да су неке од жртва "саме тражиле то што су добиле", да жртве лажу о сексуалном злостављању да би спасле своју репутацију. Нико не тражи да буде злостављан или повређен.

Југословенска глумачка звезда Мерима Исаковић последња је у низу жена из Србије и региона, која је јавно проговорила о сексуалном насиљу и злостављању. Она је у тексту за Недељник оптужила колегу, глумца Бранислава Лечића. Претходно га је за силовање оптужила  глумица Данијела Штајнфелд.

Новинар "Недељника" Александар Ђуричић, који је радио текст, каже да је с Меримом Исаковић контактирао како би радио интервју а да му је она рекла да има нешто важно и потресно да исприча, а то је догађај од пре 43 године.

"Она је ту причу сместила у неку своју фиоку и решила да је исприча у књизи коју пише али без намере да открије идентитет починиоца. Међутим, када је чула за случај Данијеле Штајнфелд, одлучила је да исприча своју причу и открије идентитет. Она је у разговору који смо водили, описала чин сексуалног насиља који се није завршио силовањем. Друга је ствар како су то после други пренели, и како се појавила реч силовање, да ли су то урадили из незнања или са лошом намером", истакао је Ђуричић.

Социолог Слободан Цвејић каже да у нашем друштву постоји оштра подељеност јавности што је између осталог последица велике поларизације на медијској сцени која пројектује такву ситуацију.

"Веома је важно да се то ублажи, јер наше друштво пролази кроз ретрадиционализацију, а још смо у процесу трансформације. Имате јаку фрустрацију код људи а медији не одговарају на адекватан начин", наводи Цвејић.

Адвокатица Аутономног женског центра Вања Мацановић каже да извештавање сигурно има утицај и на оне који поступак воде.

"Треба увек похвалити професионалце и њихов рад, како међу онима који воде поступак тако и позитивне примере извештавања. Проблем је када се измишљају изјаве које нису дате у поступку и ако немате реакцију тужилаштва онда ће медији који то раде наставити са писањем неистина", објашњава Мацановићева.

Отворити простор да жртве говоре о трауми 

Добро извештавање у овим случајевима охрабрило је друге жене да пријаве насиље за разлику од оних који су поново проживљавале трауму због извештавање таблоида.

"Жртве које су пријавиле насиље углавном не живе овде, очигледно је потребно изместити се из ове средине, јер је питање како би прошле да су ту", подсетио је Ђуричић.

Вања Мацановић каже да није добар начин ни да жртве буду у фокусу медија, да гостују, дају изјаве, јер оне могу касније да буду злоупотребљене, али каже да су за анализу интересантне изјаве оних који су оптуживани за насиље.

"Сви они који су оптужени за ову врсту насиља говоре на исти начин и ако имамо претпоставку невиности за окривљеног, морамо да имамо и претпоставку невиности и за жртву", рекла је Мацановићева.

Социолог Цвејић каже да када говори о ретрадиционализацији, мисли на то да се наше друштво у последњих десетак година враћа неким вредностима за које смо мислили да смо их превазишли и то се види у јавном дискурсу.

"Чињеница је да су људска права, родна права савремена тековина о којима не би требало расправљати али то треба да буде у свести већине људи. Ако ви имате коментаре самих жена које кажу да је неко провоцирао и тражио насиље јер се понашао овако или онако онда то иде јако тешко", објаснио је Цвејић.

Он сматра и да овакве ситуације не треба искоришћавати да би се компензовала нека друга фрустрација.

"Морамо да упоставимо стандард по коме ће се убудуће поступати", рекао је Цвејић.

Вања Мацановић истиче значај покрета као што је "Me too" али и регионалног "Нисам сама" који су отворили простор да жртве сексуалног насиља поделе своје страшно искуство.

"Јер нас наш мозак штити од трауме и често жртва не може да говори о томе и треба да прођу године рада са тереапеутом да би могле то да урадите", истакла је Мацановићева.