Одрастао је у Београду, али је асфалт заменио пољским путем – Марко је увек желео да буде ратар

Са дипломом ветеринарског техничара, из престонице је пре седам година дошао да живи на селу. На имању где је углавном проводио школске распусте, Марко гаји 50 крава и обрађује 40 хектара земље.

"Сваког дана устајем у четири сата ујутру, овај посао захтева да сте ангажовани 365 дана, 24 сата дежурства. Волим овај посао, волим рад са животињама, и волим рад уопште на селу. И ратарење ми је опсесија велика. Увек ми је била жеља да будем пољопривредник", рекао је Марко Пујић.

Марко је наставио посао који је пре пола века почео његов деда. На породичној фарми две генерације сложно раде, и сваког дана испоруче 1.000 литара млека.

"Не би ни радио ово да се није он вратио, ја бих то одавно напустио, него срећом вратио се, хвала Богу, напредује, ја му мало помажем и тако иде. Слажемо се кô два брата у најбоље време, не може боље", каже Стеван Лукић. 

Студент струковне ветерине, на селу је усавршио и поправку пољопривредних машина.

Марко Пујић је рекао да је имао мало предзнање око машина.

"Волим то. Од малих ногу сам заволео тракторе, што се каже, више сам био на точковима него у ципелама. Уз помоћ дедину, он има лепо предзнање, и неколико пријатеља који су по професији ауто-механичари, уз њих сам научио доста", испричао је Пујић.

Одрастао је на београдском асфалту, а до куће у Суботици долази пољским путем.

Маркова жеља је да унапреди производњу, а дедина да се двадесетшестогодињи унук што пре ожени.