Читај ми!

Мирно решавање спорова - ко су миритељи и арбитри, а шта је квази суђење

Републичка агенција за мирно решавање радних спорова недавно је обележила 15 година постојања, а за то време радила је на око 20.000 спорова. Директор Агенције за мирно решавање радних спорова Ивица Лазовић објашњава за РТС да се спорови пред Агенцијом решавају кроз два метода - мирење и арбитражу.

Отказ уговора о раду, остваривање права на годишњи одмор; исплате зараде/плате, регреса за коришћење годишњег одмора и друге накнаде трошкова у складу са законом; затим, исплате отпремнине при одласку у пензију, јубиларних награда и других примања; дискриминације и злостављања на раду - све су то случајеви којима се бави Агенција за мирно решавање радних спорова.

Агенција је једина специјализована институција која се бави радним правом. 

Директор Агенције за мирно решавање радних спорова Ивица Лазовић рекао је, гостујући у Јутарњем програму, да су најбројнији индивидуални радни спорови који муче сваког запосленог, са којима се свако сретне некада у току радног стажа, у току радне каријере.

Са друге стране истиче да нису били ни тако ретки колективни радни спорови, они су свуда у свету ређи - немате свакодневно штрајкове и колективна преговарања, али Агенција је имала значајан број тих колективних и успешно је посредовала да се поступци реше мирним путем.

Говорећи о томе како се решавају спорови и ко посредује у њима, Лазовић је рекао да се спорови пред Агенцијом решавају кроз два метода, кроз мирење и арбитражу.

"Ови колективни, који су ређи, решавају се у поступку који се зове мирење и ту посредује миритељ, независни експерт који помаже странама да дођу до договора, а у индивидуалним радним споровима поступак се решава методом који се зове арбитража. Ту арбитар који је правник са правосудним испитом организује неку врсту квази суђења и кроз тај поступак долази до арбитражног решења које има снагу судске пресуде - правоснажно је, извршно је и у суштини је утемељено на истим чињеницама као и судска пресуда и потпуно мења судску пресуду", објаснио је Лазовић.

Миритељи и арбитри

Миритељи и арбитри су независни стручњаци који нису државни службеници и који нису у радном односу у Агенцији.

То су екстерни експерти који су на листи коју Агенција води и бира их Социјално-економски савет, Комисија коју чине представници Министарства рада, односно представници Владе, затим представници синдиката који су репрезентативни у Србији и представници Уније послодаваца - они бирају независне експерте, то су најчешће професори радног права, адвокати, стручњаци из различитих области, бивше судије.

Према његовим речима, они раде отприлике исто као и судије, независни су у свом раду, руководе се етичким начелима - постоји и етички кодекс поступања миритеља и арбитара - и раде у једном поступку где утврђују чињенице и кроз чињенице, примену права долазе до одлуке која може да буде арбитражна, а може да буде у виду споразума о решењу неког колективног спора.

Зашто је рад Агенције значајан синдикатима

Лазовић каже да синдикати по својој природи постоје због вођења социјалног дијалога због усклађивања интереса радника са интересима послодаваца и до налажења неког заједничког језика - намањег заједничког садржитеља.

Тај социјални дијалог се води, како каже, у Социјално-економском савету и када дође до спора, пред овом Агенцијом, показало се за ових 15 година, да је Агенција место где се заиста води квалитетан социјални дијалог - у спору се долази до решења.

Лазовић указује да су синдикални лидери на обележавању годишњице Агенције подвукли то као битну чињеницу. 

Пре 15 година, радници су били неповерљиви

То је била једна од ствари које је један од синдикалних лидера рекао на обележавању 15 година постојања Агенције. 

Лазовић каже да се од једног неповерења дошло се поверења, разлог за то је пре свега, искуство, пракса, доказана непристрасност кроз саме поступке.

Агенција је, како каже, показала да је непристрасна, независна, неутрална и да то што је Влада оснивач оваквог тела, нема утицаја на саме поступке јер поступке воде назависни стручњаци.

Велке уштеде судских спорова

Лазовић истиче да је поступак бесплатан. "Али у суштини имамо у пракси ситуацију за неки износ од 4.500 динара до првостепене пресуде - тај износ нарастао, судски трошкови су били око 39.000 да би до другостепене пресуде изашао на чак 80.000 - говоримо о 80.000 динара судских трошкова на иницијални износ спора око 4.500 динара. Ако то помножимо са великим бројем рандика, у том случају се ради о 70 радника, то нису мала средства", наводи Лазовић на конкретном примеру.

"Управо зато Влада Србије је кроз два закључка препоручила јавном сектору да спорове решавају пред Агенцијом а не судским путем, и у том смислу смо добили значајну подршку, јавни сектор нам се све чешчће обраћа јер је крајњи мотив и рацио уштеда буџетских средстава", каже Лазовић.

Према његовим речима, рад саме Агенције је бесплатан јер овакви институти постоји да се обезбеди бесплатан приступ правди за раднике као слабијој страни у спору која нема адвокате.

Како радници могу да дођу до Агенције

"Присутни смо на друштвеним мрежама, имамо интерактиван сајт, налазимо се у Македонској број 4, отворени смо за обраћање грађана у сваком погледу, чак имамо и апликацију за мобилене телефоне", каже он.

Објашњава да се овај поступак покреће једноставно, попуни се А-4 формулар, не треба опширна документација да би се иницирало решавање.

Злоставање на раду

Пет година постоји СОС линија 0800300601 за помоћ жртвама мобинга. Лазовић подвлачи да је  Агенција прва у региону почела са процесуирањем овакве врсте поступака, злостављања на раду, 2009. године.

"Имамо богату праксу у том погледу, то је био врло чест облик радног спора пред Агенцијом, наметнули смо се и у другим областима, од 2018. Закон је измењен, решавамо поступке их мирењем, много више помаже помирити стране у спору, спречити такву врсту понашања, они који су злостављачи нису свесни тога некада јесу, мирење се показало као набољи начин", истакао је Лазовић.

Подсећа да је ресорна министарка била у посети пре 15 дана на обележавњу пет година од постојања линије и да су имали више од 5.000 обраћања. Позвао је грађане који сматрају да су злостављани на раду да се јаве Агенцији за правну помоћ.