Читај ми!

Дан сећања на страдале у НАТО агресији – Србија никад неће престати да тражи правду

Полагањем венаца министри, званичници, представници Војске Србије и многих удружења сећају се жртава НАТО бомбардовања 1999. године. Поручују да Србија никада неће заборавити тај злочин. Министар унутрашњих послова Александар Вулин положио је у Улици кнеза Милоша у Београду венац на спомен-плочу припадницима МУП-а који су погинули током НАТО агресије 1999. године и поручио да Србија никада неће заборавити тај злочин и престати да тражи правду.

Министар унутрашњих послова Александар Вулин положио је у Улици кнеза Милоша у Београду венац на спомен-плочу припадницима МУП-а који су погинули током НАТО агресије 1999. године и поручио да Србија никада неће заборавити тај злочин и престати да тражи правду. Александар Вулин је поручио да је НАТО агресија последњи велики и некажњени злочин у 20. веку.

Подсетио је да је 20. век, у којем је српски народ крварио за идеале братства и слободе и донео слободу многим другим народима, завршен тако што су Србију некадашњи савезници из два светска рата, заједно са заједничким непријатељима из та два рата, срамно бомбардовали, раскомадали нашу територију и побили нашу децу.

"Ниједан војник, ниједан полицајац није заслужио да умре. Свака смрт човека који је бранио своју земљу је злочин. Зато тако лицемерно звучи када нам стигну полуизвињења у којима се каже да жале због тога што су убијали нашу децу", рекао је министар Вулин и истакао да су и полицајци и војници који су страдали током агресије били наша деца и да нису заслужили да своју децу оставе као сирочад.

"Никада нећемо заборавити. Никада нећемо престати да тражимо правду. Никада нећемо престати да тражимо имена оних који су убили Милицу Ракић и никада нећемо престати да тражимо да се ово никада и никоме не понови", поручио је министар Вулин, а наводи се у саопштењу МУП-а.

Према његовим речима, управо због тога су српска држава и председник Републике Александар Вучић заузели чврст и јасан став који никада нећемо мењати, а то су војна неутралност и став да никада наша војска и полиција никоме другом неће чинити оно што су чинили нама.

"Никада ниједан српски војник, српски полицајац неће чинити оно што су чинили НАТО војници у злочинима према Савезној Републици Југославији. Да се ово никада не би поновило, морамо да будемо јаки. Колико нам буде јака војска, полиција, држава, толико ћемо бити слободни и толико ће нека нова агресија бити далеко од нас", поручио је министар Вулин.

Генерал-потпуковник полиције у пензији Обрад Стевановић истакао је да је поносан што је заједно са другим представницима посебних јединица полиције и свих других полицијских јединица део обележавања сећања на почетак НАТО агресије у којој су жртве били војници, полицајци, а понајвише цивили.

"Највећи део овог периода од две деценије претежно смо слушали о томе како су браниоци наше отаџбине квалификовани најчешће као ратни злочинци. Јасно је и веома сам поносан на то што држава признаје жртве полицијских снага које су уз раме са војском и грађанима бранили своју земљу од 19 најмоћнијих земаља чланица НАТО", рекао је Стевановић.

Генерал је подсетио да је НАТО пре 22 године супротно међународном праву и повељама Уједињених нација извршио агресију на једну суверену државу, која пре тога није напала било коју другу државу.

Стефановић: С поносом се сећамо херојских дела 

Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић положио је венац на спомен-обележја "Споменик погинулима у току ратова ‎1990-2020. и НАТО агресије на СРЈ 1999. године" у Центру Куршумлије и крај Спомен-обележја у касарни "Топлички устанак".
 
После полагања венца на спомен-обележје у куршумлијској касарни, министар Стефановић рекао је да данас одајемо пошту храбрим браниоцима наше земље на месту где је било истурено командно место Треће армије и где је првог дана агресије живот изгубило 11 припадника наше војске, официра, подофицира и војника и још 27 је рањено.

"Ми смо као војска, као земља, дужни да се сећамо ових људи зато што су они дали оно што је најважније и највредније што су имали, али још је важније да наставимо да градимо онакву Србију какву би они волели данас да виде. И мислим да Србија вођена председником Вучићем и Владом Србије гради управо такву Србију, у којој се ради вредно и у којој наша војска јача", истакао је Стефановић и нагласио да је таква војска гарант безбедности који омогућава да становништво наше земље живи слободно.
 
Према његовим речима, слобода значи да имате довољно опремљене јединице, довољно људи, довољно технике да свакоме можете да кажете да је Србија ту за мир и стабилност, али да нико не помисли да је нападне, да угрози безбедност њених грађана.
 
Обраћајући се окупљенима испред спомен-обележја у центру Куршумлије, министар је подсетио да је то град који је међу првима бомбардован током НАТО агресије на нашу земљу.
 
"Током НАТО агресије у Куршумлији нису погађани само војни објекти. Гађане су и школе, болнице, куће, цивилни објекти. Вртићи чак! Током 78 дана у Куршумлији су страдали  припадници војске и полиције, цивили, а у селу Мердаре једанаестомесечна Бојана у наручју свог оца. Данас одајемо почаст нашим јунацима, свим грађанима, војницима, полицајцима који су изгубили живот током агресије на нашу земљу" рекао је министар Стефановић.
 
Истакао је да се с поносом морамо сећати тих људи и њихових херојских дела, јер они су за слободу наше отаџбине дали оно највредније што су имали – своје животе. 

Министра Стефановића током данашње церемоније пратили су бригадни генерал Саво Иришкић, начелник Управе за људске ресурсе Ј-1 Генералштаба Војске Србије, и бригадни генерал Слађан Стаменковић, командант Треће бригаде Копнене војске.

Министар одбране, др Небојша Стефановић, састао се, после церемоније у касарни "Топлички устанак", са Миленом Николић, ћерком резервног капетана прве класе Милована Илића, који је 1999. године изгубио живот у НАТО бомбардовању касарне у Куршумлији. Она је запослена као стоматолог у 37. механизованом батаљону.  Сећања на први дан агресије са министром одбране поделила је и Радица Славковић, медицинска сестра која је била међу првима који су притекли у помоћ страдалима 24. марта 1999. године.

"Прекинуто детињство један од најстрашнијих губитака" 

Поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председница Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, положила је венац на Споменик деци страдалој у НАТО агресији у београдском парку Ташмајдан.

Министарка Кисић Тепавчевић је указала на то да су за 78 дана НАТО агресије извршени бројни напади на цивилне и војне циљеве, да су страдали невини људски животи, као и да је претрпљена значајна материјална штета и нарушена животна средина.

"Изгубљени животи су највећи губитак за сваког од нас и то је нешто што никада не смемо да заборавимо", рекла је Кисић Тепавчевићева и додала да су страдања деце и њихове сузе најболније и најпотресније за сваког човека.

Како је навела, Милица, Сања, Бранимир и бројне друге дечје жртве на болан начин подсећају на пролеће 1999. године.

"Изгубљена младост и прекинуто детињство су један од најстрашнијих губитака и зато смо данас ту, да одамо почаст свој деци жртвама НАТО бомбардовања и да пошаљемо поруку да се такво зло више никада и никоме не понови", истакла је Кисић Тепавчевићева.

Почаст страдалој деци у НАТО агресији одао је и заменик градоначелника Београда Горан Весић, заменик главног и одговорног уредника дневног листа Вечерње новости, као и представници удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Споменик деци страдалој у НАТО агресији подигле су Вечерње новости са својим читаоцима непосредно по окончању напада НАТО снага на нашу земљу. Споменик је посвећен успомени на децу страдалу у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године.

Полагање венаца у Земуну и Батајници

Поводом годишњице НАТО агресије на СР Југославију, 24. марта, Команда Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије организовала је Дан сећања са полагањем венаца на спомен-обележје погинулим припадницима овог рода војске на платоу испред зграде Команде РВиПВО у Земуну.

Венце на спомен-обележје положили су председник Градске општине Земун Гаврило Ковачевић са председником Скупштине Градске општине Земун Мирославом Гајићем и командант РВиПВО генерал-мајор Душко Жарковић.

"Сваке године на овом месту евоцирамо успомену и одајемо почаст, не само настрадалим припадницима РВиПВО већ свим жртвама НАТО агресије. Вршећи своју војничку дужност 41 припадник ратног ваздухопловства, од војника до генерала, положио је свој живот за слободу отаџбине, достојанство свог народа и част професије. Њихова неизмерна храброст, јунаштво, професиoнализам и патриотизам, све оне врлине које су одувек красиле српског војника заувек ће бити у нашим сећањима", рекао је командант Жарковић.

Дан сећања обележен је и у Батајници, где је Удружење бораца и ратних војних инвалида ратова од 1990. Општине Земун – Месни одбор Батајница организовало полагање венаца на спомен-плочу "Херојима нашег неба" – пуковнику пилоту Миленку Павловићу и мајору пилоту Зорану Радосављевићу, као и на споменик у центру Батајнице.

У име Градске општине Земун венце су положили чланови Већа Бошко Радовановић и Ђорђе Дукић. Венце у Батајници положили су и представници Месне заједнице Батајница, Војске Србије, СУБНОР-а и чланови породица.

Мајор пилот Зоран Радосављевић се добровољно јавио на борбени задатак, а страдао је 26. марта 1999. године у "мигу 29" у борби са вишеструко надмоћнијим агресором. Пуковник пилот Миленко Павловић погинуо је 4. маја 1999. године у бици против шеснаест НАТО авиона. Централне улице у Батајници данас носе њихова имена.

У касарни "Радован Медић" положени су венци на спомен-бисту заставнику Радовану Медићу, првој жртви НАТО бомбардовања, који је погинуо 24. марта 1999. године.

Положени венци на споменик "Зашто?"

Помоћник градоначелника Андреја Младеновић положио је венац на споменик "Зашто" поводом 22. годишњице бомбардовања.

Овом приликом је истакао да је 24. март датум који је црним словима уписан у новију историју српског народа и наше земље.

"Код споменика 'Зашто' окупљамо се више пута током године и сећамо се 16 радника РТС-а који су страдали током НАТО бомбардовања. Ово бомбардовање је у новијој историји Европе и света показало да је све могуће. Могуће је бомбардовати једну суверену демократску земљу у Европи, могуће је то урадити без одлуке Савета безбедности. Било је могуће да се 19 земаља чланица НАТО пакта у 78 дана непрекидним бомбардовањем обруши на Савезну Републику Југославију, а све у циљу да се отме саставни део наше земље, Косово и Метохија", рекао је Младеновић.

Истакао да је обновљено све оно што је било порушено, али никада се неће моћи вратити животи који су отргнути од нас током 78 дана НАТО агресије.

Нагласио је да иако су прошле 22 године, бол за онима који су изгубили живот остаје.

У име породица погинулих радника РТС-а, Мирослав Медић је истакао да иако су прошле 22 године од бомбардовања и губитка, туга није ништа мања.

Чувамо сећање на најмилије и са овог места желимо да пошаљемо поруку како се овако нешто никада никоме не би поновило, поручено је приликом полагања венаца.

Поводом годишњице агресије НАТО-а на Србију венце и цвеће код Споменика деци жртвама агресије НАТО 1999. у Ташмајданском парку и код Споменика "Вечна ватра" у Парку пријатељства на Новом Београду, венце и цвеће положио је већи број друштвених организација, политичких странака, локалне самоуправе, српске дијаспоре, студентских и омладинских организација и појединаца.  

четвртак, 19. септембар 2024.
24° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи