Читај ми!

Летачи одали пошту погинулим колегама

Група пензионисаних ваздухопловаца одала је почаст на њиви код сурчинског аеродрома и обележила шесту годишњицу погибије четворице колега, страдалих у паду хеликоптера Ми-17, који је превозио бебу из Новог Пазара за Београд.

У паду хеликоптера тог 13. марта 2015. страдали су пилоти Омер Мехић и Милован Ђукарић, механичари-летачи Небојша Драјић и Иван Миладиновић, два здравствена радника из Новог Пазара - анестезиолог Џевад Љајић и медицински техничар Мирослав Веселиновић, као и беба из породице Адемовић, стара неколико дана.

"Покушавамо да на овај начин отргнемо од заборава жртву наших колега, који су страдали при извршењу задатка. Ми на овим просторима имамо традицију да многи људи постају хероји у свом животу, али нажалост имамо и традицију заборава тих хероја", изјавио је пензионисани заставник прве класе - летач Саша Јовановић, колега страдале посаде.

Циљ обележавања је, како је истакао, да се истовремено јавности и онима који доносе одлуке упути апел како је дошло време да страдала посада добије заслужену спомен-плочу на Команди ваздухопловства или на месту пада хеликоптера.

Указујући да се протеклих година нико од представника војске или Министарства одбране није појавио да макар положи венац на месту пада хеликоптера, Јовановић је консататовао да се држава, нажалост, до данас није тога сетила, а стиче се и утисак као да покушава да ту трагедину прекрије заборав.

"Данас смо на месту где се њихова прича завршила, али време показује да ова прича тек почиње. После шест година прича и даље траје, није завршена, завршиће се тек када буде подигнута спомен-плоча, споменик посади, и кад, наравно, буду, напокон, проглашени они који су криви за овај удес", поручио је Јовановић.

Указао је да је увек прво питање које се намеће зашто су те вечери полити морали да полете на задатак који не може да се обави.

"И то је морао да зна неко у ланцу одлучивања, и да не доведе у ситуацију вођу посаде Мехића да он мора да одлучује. Јер ниједан човек, ниједан пилот, неће у моменту кад га неко пита да треба да спаси дете, одговорити негативно", нагласио је Јовановић.

Како је објаснио, није требало ни да дође до тога да мајор Мехић мора да одлучује, а друго питање је зашто је инсистирано на слетању на Сурчин, рејон где нису никада слетали.

"Много је питања отворених, а ни на једно, нажалост, није одговорено, нити је решено после шест година", констатовао је Јовановић

Генерал-пилот у пензији Срето Малиновић кратко је навео да је све што је имао да каже о тој трагедији већ изговарао у претходних шест година.

"Овде сам данас са својим колегама да се подсетимо на тај трагичан догађај, одамо пошту нашим колегама и да, пре свега, подржимо иницијативу да се неким спомен-обележјем ода почаст оном што су Омер и његова посада учинили. То не би био спомен само њиховом делу, него и опомена свима онима који носе униформу и руководе сложеним системима у војсци и држави како и не треба и како треба да се поступа", рекао је Малиновић.

Обележавању годишњице пада хеликоптера и погибије посаде присуствовало је 13 њихових пензионисаних колега, који су запалили свеће, уз поштовање мера против корона вируса.