Читај ми!

“Рио Тинто” обећава рудник 21. века, активисти замерају што још нема еколошке студије

Геолошка истраживања су и званично потврдила – резерве литијума у лозничком крају могу да покрију десет одсто светских потреба за тим минералом. Инвеститор "Рио Тинто" треба још само да заврши студију о процени утицаја на животну средину, што је и главна тачка спорења са противницима отварања рудника.

Шеснаест година од проналаска лежишта "Јадар", ћерка компанија светског рударског гиганта "Рио Сава" оверила је резерве литијума – у околини Лознице је више од 158 милиона тона тог ретког минерала. До сада је "Рио Тинто" у пројект уложио 450 милиона евра, планира да градњу рудника почне идуће године, а експлоатацију 2026.

"Литијум је последњих година актуелан има га и на другим местима у свету, али овде се налази у концентрацији која једноставно даје економску исплативост да се експлоатише. То је рудник 21. века. Сама инвестиција, у наредне четири године, планирана је у износу од 1,5 милијарде евра", каже Весна Продановић, генерална директорка "Рио Саве".

У Удружењу грађана "Заштитимо Јадар и Рађевину" противе се градњи рудника јер је, кажу претња животној средини. Замерају што још нема еколошке студије о тој инвестицији.

"Имали смо више састанака са ‘Рио Тинтом’ и од њих нисмо добили скоро никаква уверавања која могу да поткрепе било којом релевантном чињеницом да ће то бити безбедно. Имамо стварно релевантна уверавања да нема те технологије која ће ту експлоатацију и издвајање литијума из јадарита, моћи да нас заштити. Значи, не постоје ти филтери", напомиње Момчило Алимпић, председник Удружења "Заштитимо Јадар и Рађевину".

У "Рио Тинту" тврде да ће применити најсавременију технологију и да им је заштита животне средине приоритет. Студију еколошког утицаја обећавају пре краја године.

"Ово је подземни рудник и ми смо радили неколико такозваних блок модела да дођемо до најбољег модела експлоатације руде. У том смислу је важно да не можемо да поредимо процес који ћемо ми овде користити са процесом који се користи у Јужној Америци, Аустралији, дакле са површинским начином експлоатације", додаје Продановићева.

Александар Јововић, професор Машинског факултета у Београду наводи да држава има механизам контроле у свим фазама, од пројектовања, фазе изградње, фазе пуштања у рад и сам рад.

"Све је дефинисано свим прописима, сви инспекцијски органи постоје", изјавио је Јововић.

Влада је већ улагања у литијум означила као стратешка и поручила да нема извоза сировине, отварање рудника мора пратити прерада и отварање фабрике за производњу литијумских батерија.