Читај ми!

Загађен ваздух прерано однесе и 6.000 живота годишње, Београђани удишу и канцерогени арсен

Претходних дана Београд је поново био међу најзагађенијим градовима на свету, на сајту Ервижуал. И наше мерне станице показивале су велико загађење у готово свим већим градовима у Србији. Података имамо све више, све више се говори о загађењу ваздуха и последицама на здравље, али се решење не назире. Београд је био у љубичастој зони, што значи да последице могу да се јаве и код здравих људи. Шапчани су, удисали још опаснији - најзагађенији ваздух. По подацима Светске здравствене организације годишње због загађеног ваздуха у Србији прерано умре више од 6.000 људи.

Званична мерења само потврђују оно што се види и осећа, велику концентрацију загађујућих честица у ваздуху, а маске све више носимо из два разлога.

У складу са препорукама Европске комисије, квалитет ваздуха се мери из сата у сат.  

"Новим мерама смо уврстили станице локалних завода у нашу националну мрежу. Читава земља је покривена мониторингом квалитета ваздуха , данас аерозагађење није табу тема већ је доступна сваком грађанину информација", каже Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.  

Повећан је и број мерних станица. На сајту Градског завода за јавно здравље, уз индекс квалитета ваздуха, су и препоруке посебно за осетљиве групе грађана.

"Чињеница је да из године у годину имамо повећање емисија , имамо све већи број аутомобила, Београд се шири , повећава се број индивидуалних ложишта...", напомиње Андреј Шоштарић из Градског завода за јавно здравље Београда.

У индустријском загађењу предњачи Бор. 

"Конкретно смо добили од тужилаштва да урадимо вештачење загађења ваздуха у Бору и оно што сам видела да концентрација арсена 100, 200 па и више пута прекорачује максимално дозвољену и то малтене сваког дана. Нашим методама за мерење утврдили смо да је ваздух Београда оптерећен свакодневно арсеном и да је популација у Београду под повишеним канцерогеним ризиком због присуства арсена чије порекло је из термоелектрана", истиче др Драгана Ђорђевић из Института за хемију, технологију и металургију. 

Пошто и органски отпад одлажемо на депоније, на њима се ствара метан који је запаљив, па депоније стално горе.

Емисија опасних супстанци у ваздух из фабрика, термоелектрана, кућних ложишта, саобраћаја, се не смањује.

Само од временских прилика зависи да ли ће се задржати у приземним слојевима атмосфере. За сада се уздамо у време, посебно у кошаву.