Србија у 2021. годину ушла са 53.000 људи мање, какве су прогнозе

Година коју је однела корона, донела је више смрти а мање беба. Током 2020. рођено је 61.693 деце, 2,8 одсто мање него 2019. године. Умрлих је чак 114.954 - 13,9 одсто више.

Уз карактеристичан тренд старења нације негативан природни прираштај директна је или индиректна последица и пандемије.

Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику каже да ћемо прецизну статистику знати првог јула када се обраде подаци демографске статистике на основу потврда о смрти, односно када се класификују и шифрирају.

Према његовим речима, у тај процес је укључен и Институт "Батут" и онда се објављују умрли према узроцима смрти.

Иако је више људи умрло, посебно у децембру у поређењу са подацима за друге европске земље, има више места за наду, кажу демографи.

"Од нас су боље само скандинавске земље, где је смртност испод 10 одсто, то је нешто боље у односу на ових 12 одсто када говоримо о Србији, 12 одсто више у односу на 20-огодишњи просек. С друге стране, имате већину великих држава које имају пораст преко 20 одсто, у Шпанији чак 30", рекаоје демограф Владимир Никитовић.

То што је 1.791 беба мање рођена у 2020. години не изненађује демографе нити обесхрабрује.

Никитовић указује да су процене на светском нивоу да у Америци може чак до трећине да буде мање рођених него што би се очекивало.

"Када год су у питању природне катастрофе, ратови, периоди када је тешко остварити планирану репродукцију, човечанство се избори на тај начин што у тим периодима када одложи репродукцију оно после надокнади, а врло често ти бројеви буду и повољнији него што су били пре", рекао је Никитовић.

У ресорном министарству сматрају да је велики проблем и то што се млади одлучују за једно а не за више деце.

Мерама је, поручују, могуће направити помак и утицати на негативан природни прираштај, али не преко ноћи.