Читај ми!

Хероина из сенке – Мирослава Ноћајац више и не броји сиромашне којима је доставила храну и одећу

Међу бројним херојима који из сенке помажу људима у невољи, издваја се двадесетосмогодишња Мирослава Ноћајац из Никинаца, која угроженим породицама несебично дели кувану храну. Мирослава није запослена, али њен радни дан некада траје и 20 сати.

Млада жена великог срца, Мирослава Ноћајац из Никинаца, свакодневно проводи сате у кухињи, кувајући оброке са своју породицу и бројне сиромашне у крају. 

На захтеван корак, одлучила се пре две године јер је каже, у детињству била више гладна него сита. Адресе старих, непокретних и сиромашних којима доставља храну више и не броји. Много јој значе и информације са друштвених мрежа.

"Највише ми донирају људи познаници, пријатељи. Имам и своје домаћинство, стоку и ту увек може да се нађе мало меса, поврћа, воћа и увек буде бар десетак порција да се скува. Кад кувам својој породици кувам и за друге и нимало ми није тешко, шта више чини ме срећном", каже Мирослава.

Осим хране, прикупља и гардеробу за сиромашне. Није јој тешко да им, по киши и снегу, возећи бицикл, све то достави на кућну адресу.

"Ставим бицикл на воз, идем за Руму, носим донацију. Пређем много километара, не знам ни сама, ту буду на стотине километара, да обиђем све породице, да свима помогнем", објашњава ова млада жена.

Породица Гавриловић са седморо деце из Врдника, једна је од бројних које често посећује. Живе у тешким условима, спавају у једној соби и свака помоћ им много значи јер живе од очеве мале плате и дечјег додатка.

Горан Гавриловић из Врдника каже да им је Мрослава у животу много значила и помогла. 

"Има разумевања за све, пре ће другоме помоћи него себи, с обзиром да се бори, помаже људима. Знате и сами како је кад имате четири основца и два средњошколца, поготово кад иду у Руму у школу", истиче Гавриловић.

Мирослава с љубављу стиже свуда. Има два сина Луку и Лазара који јој помажу. Недавно су за Нову годину, уз помоћ донатора, спаковали хиљаду пакетића.

"Помажем јој да стави све на бицикл и и да однесе. Ја сам поносан на моју маму", каже син Лазар.

Све ово, Мирослава ради без надокнаде. Када плата мужа који је подржава није довољна за живот , она за новац чисти куће и станове. Жеља јој је, каже, да живот посвети хуманитарном раду и да нико никада не буде гладан.