Читај ми!

Родна равноправност у Србији – колико се спроводи и шта су наредни кораци

У Београду се одржава први мултисекторски дијалог посвећен питањима родне равноправности под називом "Стање равноправности у Републици Србији". Министарка правде Маја Поповић оценила је да је усвајање Националне стратегије за родну равноправност и Акционог плана за њено спровођење прекретница у тој области у којој је, како је рекла, Министарству правде припала значајна улога. Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је да бављење родном равноправношћу не може бити половично и површно, већ да треба отварати суштинске теме.

Маја Поповић је, на првом мултисекторском друштвеном дијалогу посвећеном стању родне равноправности, истакла да ће се у циљу унапређења родне равноправности Министарство правде наставити да се активно залаже на спровођењу кампања и ширењу информисаности о штетности насиља над женама.

Министарство ће, нагласила је министарка, и даље радити на едукацији носилаца правосудних функција и подстицати интерресорску сарадњу, предузимати низ актонвости у циљу једнобразног поступања како би се женама као доминатним жртвама насиља обезбедила акдекватна заштита и подршка.

Поповићева се осврнула и на случај глумице Милени Радуловић и власника школе глуме Мике Алексића и нагласила да подржава све жртве насиља, поштујући претпоставку невиности.

"Важно је да медији пропрате и исход поступка и да тако сви превентино делујемо, као у смислу генералне превенције спречавања насиља над женама", рекла је министарка на скупу у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Навела је да су кључни изазови са којима се Министарство правде суочило првенствено били пружање психосоцијалне подршке девојкама и женама жртвама насиља и трговине људима, а посебно припадницима вишеструко маргинализиваних група.

У Министарству правде је 76 одсто жена, а у органима у саставу министарства у Управи за извршење кривичних санкција чине 28 одсто, док је на руководећим местима 32 одсто жена.

У Дирекцији за управљање одузетом имовином 33 одсто, а у Управи за сарадњу са црквама и врерским заједницама 60 одсто.

У судовима опште надлежности је 69 одсто жена, а у судовима посебне надлежности жене чине 76,3 одсто.

На местима јавних тужилаца је 56 одсто жена, а међу јавним бележницима их је 56 одсто, док је међу извршитељима 41 одсто.

Јоксимовић: Отворити суштинска питања родне равноправности

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је да бављење родном равноправношћу не може бити половично и површно, већ да треба отварати суштинске теме међу којима су, како је истакла, питања родне равноправности на радном месту, као и родног идентитета.

Јоксимовићева је учествовала на првом мултисекторском друштвеном дијалогу посвећеном теми родне равноправности у Србији истичући да је друштвени дијалог о тој теми одавно отворен и да су се све Владе од 2014. године на озбиљан начин бавиле тим питањем конципирајући и припремајуће стратегије, планове и разна документа из те области.

"Друштвени дијалог је одавно отворен, само можемо да га на неки начин уподобимо у институционалном и међуинституционалном карактеру што захтева ефикасан рад свих институција", рекла је Јоксимовићева.

Указала је на важност покретања теме о насиљу и узнемиравању на радном месту наводећи да су Конвенцију о насиљу и узнемиравању на радном месту, која је предложена и усвојена у Међународној организацији рада, а након ширења глобалног таласа "ме тоо" само три државе ратификовале у потпуности, док неколико земаља, укључујући и две-три чланице ЕУ, настоје да буду "замајац" ратификације.

"Напад на родну равноправност започиње свакодневно на различитим радним местима у Србији сваког јутра када се надређени велики шеф и дитектор обрати запосленој на радном месту са 'госпођице госпођо', као из оне домаће серије. То су теме о којима треба да причамо", нагасила је Јоксимовићева.

Додала је да је важно отворити и тему родног идентитета и питања шта је заправо род.

"Иако сам по политичкој оријентацији припадник умереног десног центра, као и странка којој припадам, и доста конзервативних схватања по неким питањима, то није разлог нити право да избегавамо теме које су реалност и у свету и у Европи – питање рода и родног идентитета и које ће довести до тога да, када будемо повели друштвени дијалог о томе и дефинисали у оквиру референтног закона, знамо да постоје тзв. интерродне или трансродне категорије, односно они који не желе и не могу да се определе ни као мушкарци ни као жене" , рекла је Јоксимовићева.

Она је имала примедбу на то што је данашњи скуп означен као "мултисекторски" уместо "међусекторски" јер, како је рекла, само такав има смисла, као и на то да у дијалогу нису позвани да говоре представници министарства унутрашњих послова, министарства одбране, спољних послова, а што су сектори у којима је једно од најважнијих питања родне равонправности допринос жена глобалној безбедности, миру и дипломатију.