Клблк једн дн, "Врањски речовник" открива језички микорокосмос тог града
Југ Србије препознатљив је по специфичном говору, али мало је писаца који чувају старе речи и изразе од заборава. Један од завичајних писаца у Врању је Срба Ђорђевић, негује кадимлијски, прадедовски језик којим се говорило у 19. веку. Написао је три збирке песама на дијалекту и "Врањски речовник" допунио трећи пут.
Старе речи које је слушао у детињству, Срба Ђорђевић је бележио, записивао. Ово је четврто издање "Врањског речовника" - "дибидус дотмњано". Додато је скоро 800 речи у односу на претходно издање.
"Баш би теја да се то време врне, на једн дн. Сас ћемане, гоч и грнету, сас карасевдах и прангије, а не се врћа, тпка, неће. Нека, је ће си га гледам кроз трепке и у сн", прича Драган Станковић глумац.
"Клблк или калабалак = гужва или много људи. На пример - код комшију ми, неки голем клблк. И код нас вечерас", објашњава Мирољуб Стојичић из Врања.
Врањски говор је лирски, мекан, мелодичан, економичан.
"Врање је језички микродржава, свет за себе, где је језик сликовит, независан и особено књижеван. Он исказује мудрост, тананост, лепоту душе људи који живе у Врању, као и наших предака", указује Мирјана Томашевић из Библиотеке "Бора Станковић" у Врању.
Осим што чува старе врањске речи, Ђорђевић пише и песме. "Ступаљка у кал" или отисак у блату, су изабране, зберене песме.
"Подсећа на то време, од пре 60 година, кад сам ишао бос. То је једно, а друго - има друга симболика - а то је, да те песме као такве, ето моја је жеља да оне дуго трају, али бићу задовољан и ако трају колико и та ступаљка у блато, односно у кал, кад се то осуши, па буде до следеће кише", каже Срба Ђођевић.
Уз поједине песме фотографија, уз сваку објашњење непознатих речи. "Ступаљка у кал" је, према аутору, траг врањске поетске прошлости, како лирске тако и епске.
Коментари