Споменици из доба СФРЈ – једнима спектакуларни, другима ружни

О Балкану, његовом темпераменту и јунацима певало се, правили су се филмови и градили споменици. Више од 2.000 подигнуто је само за време СФР Југославије.

"Тако су споменици тог времена били најсавременији могући, какви су могли да буду у Њујорку, Лондону или Паризу, а онда почетком 21. века је превладао концепт гробљанске архитектуре и вулгарног реализма", сматра историчар Предраг Марковић.

Тјентиште из Долине Хероја, Споменик револуције на Козари, Шумарице, споменик на Космају. Једнима су били спектакуларни, другима не. Ипак, за време у којем су стварани били су одраз модерности.

"Разликују се од тих првих спонтаних споменика који су више били спомен-плоче или скулптуре попут ових бисти које имамо овде изложене где се слави одређени херој или хероина до тих високо модернистичких споменика попут модела за Козару", наводи Ана Панић, кустоскиња Музеја Југославије.

Предраг Марковић подсећа да смо сачували већину споменика револуције.

"Не треба заборавити да је рецимо у Њујорку, кад је одржана изложба наше архитектуре, да су сви велики листови писали панегирике о југословенској споменичкој архитектури, као једној од најбољих на свету", додаје Марковић.

Били југоосталгичари или не, славља су готово незамислива без музике баш тог времена, а "Отписни", "Битка на Неретви" или "Сутјесци", "Ужичка Република" и даље су филмска остварења која радо гледамо.

Име Југословнеског драмског позоришта доведено је у питање 2013, али је ту препреку сећање на историју прескочило.

Једна од најпрометнијих улица у Београду у коју се уливају Скадаралија, Џорџа Вашингтона и Цвијићева, више од деценије носи назив Булевар Деспота Стефана. Ипак, и даље је за многе ово Улица 29. новембра.

Данашњи дан је последњи пут обележен као празник 2001. године.