Борба против мафије – како да се стално не вртимо у круг

Више пута у последњих неколико година државни функционери одбројавали су криминалним клановима и организацијима последње дане. Да са речи пређе на дела биће задатак нове Владе – сва министарства, агенције и службе мораће да се посвете борби против мафије, каже председник Србије.

"У последњих месеци рат између кланова који нису изворно из Републике Србије прелио се на наше улице, а неки људи који су пореклом из Републике Србије помислили су, не само да су јачи од државе, већ су помислили да буквално могу да раде шта хоће. Зато ће тачка 3 – борба против мафије, бити жестока, одлучна и бескомромисна. Оно што се дешава у последњих 20 дана је нешто што показује да се змији мора стати за врат", рекао је председник Вучић. 

А последњих неколико месеци сведоци смо више навијачких и криминалних обрачуна – бомбе због неплаћеног рекета, убиства у Калуђерци, па још једног на Бањици, дизање у ваздух аутомобила на Новом Београду, а пре неколико дана и покушаја убиства на паркингу тржног центра у сред дана.

У обрачунима су чести актери држављани суседних земаља, а посебан проблем праве, по оцени стручњака, црногорски кланови, кланови са Космета, Босне, Бугарске, Турске.

"Они ако налазе своје уточиште овде, они кроз своје активности јачају и статусно и финансијски, а онда ће бити проблем и за ову власт и за државу. Јер криминалци када ојачају статусно онда траже власт, држе све финансијске токове. Србија мора да на неки начин да направи своју обавештајну мрежу у земљама у окружењу, да би знала шта је чека", каже Марко Ницовић, члан Интернационалне асоцијације шефова полиција. 

"Криминалци који себе називају навијачима нису никаква новост и они су ту годинама. Навијачи су због своје структуре, због своје бројности добри сарадници организованим криминалним групама, да ли је то за растурање дроге, да ли је то рекетирање власника угоститељских објеката, грађевинских инвесититора. Они имају добру инфраструктуру и с те стране тешко је борити се против њих, поготово ако им на време не станете за врат", наводи Вељко Медић, новинар РТС-а.

Борба Србије против организованог криминала под лупом је и међународних институција – а у овогодишњем извештају ЕК напредак је уочен само на пољу структурних реформи и сарадње међу институцијама и са Европолом. Наводе да је неопходно да постоји континуитет – истрага, оптужница и на крају пресуда против организованих криминалних група.

"Када разговарате са људима из полиције, тужилаштва и судова они сви говоре ми смо свој део посла урадили. Полицајци кажу ми смо их ухапсили, предали смо тужилаштву, тужиалштво каже ми смо то довели до суда, а онда људи из суда кажу, па да то што сте ви нама дали нису довољни докази. Ми се ту стално вртимо у кругу да неки људи и поред свега тога буду на слободи", истиче Медић. 

"Србија мора да направи нови систем, нови приступ, нови систем за борбу против организованог криминала. Екипе које би радиле против организованог криминала, оне би морале да раде тако да нико не зна против кога раде и шта су скупили од те групе. То је пракса ФБИ, ДЕА, немачке полиције", објашњава Ницовић. 

Према подацима МУП-а стопа криминалитета у Србији последњих година је у паду. У 2019. било је више од 73 хиљаде кривичних дела, заплењено више од седам тона наркотика. Припадници полиције процесуирали су припаднике 24 криминалне групе.