Пробој Солунског фронта – jуриш који нико није могао да заустави

Дан када је пробијен Солунски фронт и данас многи оцењују као одлучујући за слом Централних сила у Првом светском рату. Месец и по дана српска војска је потискивала непријатеља и ослобађала земљу, и омогућила да се српска застава поново завијори у Београду.

Јуриш који више нико није могао да заустави - тако се и 102 године касније описује подвиг српске војске који је наговестио крај Великог рата.

Већ првог дана пешадија је пробила 11 километара фронта. На првој линији биле су шумадијска дивизија са Степом Степановићем на челу и две француске дивизије.

За 45 дана борбе српска војска је прешла око 600 километара потискујући непријатеља и ослобађајући земљу.

Првог дана новембра српска застава се поново завијорила и у Београду.

"То је кулминација тих страшних, трагичних борби које су трајале нешто више од две године на Солунском фронту", истиче историчар Дејан Ристић.

За све време боравка на Солунском фронту, погинуло је око 9.000 српских војника, док је током пробоја страдало нешто мање од 700.

"Када једна нација, односно једна генерација да највише што може да дâ, апсолутну жртву, сопствени живот зарад ослобођења домовине и свог народа, то су симболички изузетно важни моменти у историји који показују који су то врхунци у трагичном, јуначком аспекту и у неком другом мирнодопском периоду, стваралачком аспекту које једна нација може да досегне током свог дугог историјског трајања", наводи Ристић.

Трајање припрема за пробој мери се месецима - од јануара до средине септембра те 1918. на Солунском фронту владало је затишје у борбама.

Тај период искоришћен је за планирање завршне офанзиве.

У међувремену, за команданта Солунског фронта постављен је француски генерал Франше д'Епере.

Милош Војиновић са Балканолошког института указује да је за време трајања Првог светског рата то била најсложенија борбено-тактичка ситуација у којој се српска војска нашла.

"Француска је била задужена за пренаоружање Србије, док је Енглеска била једним делом задужена за додељивање униформи. Тако да имамо једну необичну комбинацију - српска војска по први пут има шлем француске производње, али са угравираним грбом Краљевине Србије, обично су кошуље и блузе биле плаве по угледу на француску војску, док су панталоне биле зелене по угледу на британску војску", објашњава Данило Шаренац са Института за савремену историју.

Исту униформу носили су и војници Марока, Русије, Италије, Сенегала и Индокине, који су се борили на страни савезника.