Прошле године чак 8.000 малолетника дошло у сукоб са законом, која кривична дела су најчешће чинили

Чине кривична дела, али пролазе некажњено. За децу млађу од 14 година закон не предвиђа санкције и баш зато неретко се нађу на мети одраслих, који их за такве послове ангажују.

"Истраживачки подаци кажу да око 14 посто деце растура дрогу у Београду. То су врло свежи истраживачки подаци и то раде за рачун дилера који су старији од њих, под притиском или под обећањима и то раде зато што нису кривично одговорни", каже проф. др Добривоје Радовановић, криминолог.

Кривичну одговорност стичу са четрнаестим рођенданом. Међутим, и тада су казне знатно блаже него после пунолетства. Млађим малолетницима – од 14 до 16 година могу се изрећи само васпитне мере. Старији од 16 за најтежа кривична дела добијају од шест месеци до пет година малолетничког затвора.

"Претежна врста санкције је врста поправног рада са малолетницима, али у садејству њиховим родитељима и органима социјалног рада. Интересантно је да у току 2019. године, када поредимо са ранијим годинама, имамо пад извршења кривичних дела против живота и тела, дакле има мање убистава", наводи Бранко Стаменковић, заменик републичког јавног тужиоца.

"Нажалост, видимо једно повећање у области кривичних дела противполних слобода – када говоримо о силовању, обљубама ту се у већем броју појављују малолетници. Проценат је забрињавајући, у тој области је скоро 66 посто повећање", додаје Стаменковић.

Да ли би смањење доње границе кривичне одговорности било ефикасно

Да би се зауставило повећање броја малолетних делинквената, део струке предлаже смањење доње границе кривичне одговорности на 12 година. Та граница у свету се креће од строге Швајцарске, у којој одговарају и седмогодишњаци до Белгије, где се одговара тек са 18 година.

"Такав предлог би могао бити ефикасан у сузбијању малолетничке делинквенције и малолетничког криминалитета под условом да имамо ефикасан систем рада са малолетницима током извршавања кривичних санкција", сматра др Филип Мирић, научни сарадник на Правном факултету у Нишу.

А ефикасан систем подразумева, пре свега, кажу стручњаци, превенцију.

"Најважније мере су попут социјалне заштите, вршњачких едукација, рада са родитељима. Позната је и превенција кроз спортске активности. Затим, обилазак терцијарних установа, где би малолетници рецимо знали шта ће да се деси ако дође до извршења кривичних дела и које су кривичне санкције", истиче Мирић.

"Доделити много више средстава органима који раде на превенцији – центрима за социјални рад, али и формирати друге органе који ће знати шта треба чинити кад дете направи прво кривично дело", наглашава Радовановић.

Због различитих поремећаја понашања прошле године 24 особе су осуђене на малолетнички затвор. Више од половине иза решетака је доспело због убиства или других кривичних дела са елементима насиља, а 16 одсто због силовања.