Стефан Немања у Београду – 23 метра полемике

Димензије, изглед, симболика, уметнички и неуметнички утицаји – о свему су отворена питања, па чак и сврставања дела јавности.

Да ли је проблем што је велики? Или што је превелики? Да ли ће улепшати или наружити Београд? Да ли је посвађао прву и другу Србију? И два највећа српска редитеља? Да ли је проблем што је руски у српској престоници? И зашто су се о споменику Стефану Немањи изјаснили и вајари, и историчари, и архитекте, и политичари? 

Тако је председник Александар Вучић приметио да критичарима "споменика оцу српске државе смета величина Стефана Немање, али не и величина Победника".

Редитељ Горан Марковић верује да ће железничка станица, која је била ружно место, "изгледати још ружније, као место где ће сумњива статуа са огромне висине гледати на мале људе који ће се осећати као мрави".

За академика Светомира Арсића Басару, вајара и једног од чланова жирија који је изабрао решење споменика, критичари се не разумеју у скулптуру "те да ако неко у њој види гомилу гвожђа, то је зато што је за скулптуру слеп".

Историчар Данило Шаренац сматра да споменик шаље поруку "не о државности, већ о култу владара, не начелно о Немањи већ било ком владару", те да мегаломанске димезије поручују "да грађани Србије треба да се клањају неком владару и да је државност на другом месту".

Kатарина Максимов, председница Друштва конзерватора Србије, каже да је проблематично како ће висина споменика "утицати и ставити у други план железничку станицу, која је проглашена за споменик културе од великог значаја и то још осамдесетих година прошлог века".

Сима Аврамовић, професор Правног факултета, још један од чланова жирија, сматра да данас постоје две примедбе, да ли Стефану Немањи треба дизати споменик и зашто сад. 

Аврамовић цитира критике: "Да је Немања крволок и зликовац, да није био у Београду, да је то надгробни споменик модерне Србије, фараонски споменик као припрема за споменик будућем шефу...", набраја са иронијом.

Kако је све почело

Међународни конкурс за израду споменика расписан је 2017. Од тридесетак пристиглих решења, у ужи избор ушло је шест. Победу је годину дана касније однео руски вајар Александар Рукавишњиков. 

Одлуку је донео деветочлани жири у саставу: Никола Селаковић, саветник председника Републике Србије, академик Светомир Арсић Басара, вајар, Емир Kустурица, редитељ, проф. Миодраг Живковић, вајар, академик Владимир Величковић, сликар, Небојша Ђурановић, сликар, проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета Универзитета у Београду, Милутин Фолић, архитекта, главни урбаниста, Горан Весић, градски менаџер Града Београда.

Да ће се о споменику много говорити знало се чим је расписан конкурс, а потврда је стигла већ 2018, када је, сада покојни професор Миодраг Живковић, чувени српски вајар, поднео оставку на чланство у жирију јер је сматрао да је победнички рад неприкладан, и да је одлука донета под политичким притиском. 

У отвореном писму председнику жирија, Николи Селаковићу, написао је:

"На Ваше инсистирање, господине председниче жирија, прегласавањем, ипак је додељена прва награда раду под шифром 02500, руског аутора са сарадницима. Представници струке у жирију били су надгласани 5:4..."

Академик Басара данас каже да се гласало демократски.

"Гласање је било демократско и свако је радио по свом убеђењу како је сматрао да треба. Нико никога није спутавао, нити сугерисао нешто друго."

Најчешће полемике

Најжешће полемике, међутим, почеле су недавно када је споменик у деловима почео да стиже на Савски трг и пошто је објављено да ће бити висок 23 метра.

За Друштво конзерватора Србије, ни идеја о споменику ни уређење Савског трга нису погрешни. Сматрају ипак да се о целој идеји није довољно промишљало, те да величина јесте битна због простора у коме ће се споменик наћи.

Kатарина Максимов каже да су конзерватори учествовали у изради услова како да се споменик постави када су концепт и идеја задати. 

"Тада су колеге промишљено писале услове и претпоставиле да не сме да буде већи од железничке станице, највредније грађевине на том простору, чији је највиши врх 18 метара и предвиделе да не сме да буде виши", каже Максимов.

За академика Басару нису спорне ни димензије ни локација. Чуди га да се конзерватори буне јер, каже, не познају скулптуру.

"То ће изгледати савршено једно поред другог, допуњаваће се као две величине, зграда и споменик. Kако може величина споменика да угрожава, човек гледа споменик и зграду одвојено једно од другог", наглашава Басара.

За Друштво конзерватора погрешна је и одлука да бивша зграда железничке станице изгуби основну саобраћајну намену. 

План града Београда био је да се у ту смести Музеј средњовековне Србије, али није било довољно артефаката. Сада је идеја да се ту пресели Музеј Николе Тесле из зграде у Kрунској улици, која би могла бити враћена предратним власницима.

Kатарина Максимов каже да данас не знамо како ће будућа намена станице утицати на њено очување.

"Не знамо како ће будућа њена намена утицати на коришћење тог трга и да ли ћемо историју државе Србије, која је крајем 19. века увела железнички саобраћај и тако економски и друштвено наредовала, овим спомеником, пре свега тај период, ставити у други план", истиче Максимов.

Сима Аврамовић објашњава да је Музеју Николе Тесле простор неопходан. 

"Има пуне депое, а зграду од 300 квадрата. А најпосећенији је. И кад добије простор у таквој згради, она ће се афирмисати и у њу ће се улазити. Овај споменик је толико мршав, извините на термину, да ништа неће сметати утиску о згради", поручује Аврамовић.

Историчар Данило Шаренац верује да је Стефан Немања имао важну улогу у српској државности, али да треба раздвојити средњи век од модерног времена.

"Ове димензије колосалне дају непримерену меру српском средњем веку и његовој улози за српску државу. Ми имамо овде једно готово романтично поимање средњег века од стране владајуће политичке елите и то је превазиђено. Припада више 19. веку него савременом споменику."

Рукавишњиков је, каже Сима Аврамовић, стално говорио да жели да се споменик види од Славије, као Победник од Бранковог моста.

"То представља духовни успон ка храму Светог Саве, вертикалу од владарског ка светитељском. Он се трудио да прикаже Немању као српског владара и одајем му признање колико је изучио фресака, није гледао ону једну у старијим годинама, он је хтео да га прикаже кад је био у пуној снази, када симболизује владара", каже Аврамовић.

Симболика и аутор

Следећа тачка спорења су симболи који ће се на споменику наћи. На првом решењу, Стефан Немања је у руци држао жезло са крстом на врху, које је било на удару критика јер је крст изгледао као тзв. руски крст, што према стручњацима за средњи век и није у духу српске традиције. 

Ипак, у новијим детаљима, које смо крајем августа видели на снимцима Спутњика, у посети вајаровом атељеу, Немања у руци држи мач као симбол државности.

На тргу сада расте део постамента, који су неки цинично називали јаје или жир. Сам постамент је и највећи део скулптуре, који треба да прикаже највише симбола везаних за Немању и његове потомке.

"Из земље изниче жезло Светог Саве, једини сигурни артефакт који је Сава држао у рукама. То није јаје, како га зову карикатурално, то представља рађање српске духовности и државности. Идеја је да је византијско царство у време Немање напукло и та напукла конструкција шлема или штита која се ослања на четири тачке ствара кишобран-простор испод споменика који је формиран у рељефу да прича српску историју", објашњава Сима Аврамовић.

Постављана су питања и о самом аутору, Александру Рукавишњикову. Појавиле су се информације да је наводно радио споменик Џону Ленону у Њујорку. 

То није истина, али јесте да је излио Џона Ленона у бронзи, и то као уметничку скулптуру, за коју је је 1984. године добио сребрну медаљу Француске академије уметности. 

Рукавишњиков је свакако познато име у Русији.

Једни кажу да је највећи живи руски скулптор, други да је пре контроверзни уметник. Њима се на пример не допада његов споменик Достојевском.

"У реду, изабран је руски аутор", каже Kатарина Максимов,"али да ли смо задовољни симболиком човека који је из другог поднебља, државе. У Русији другачије представљају ликове и простор. Да ли смо ми задовољни како је он представио историју средњег века Србије? 

"Мени се чини да нисмо и да је тај покушај да се величином споменика прикаже величина личности, стручно временски превазиђен и потпуно ван контекста", поручује Максимов.

Светомир Арсић Басара, с друге стране, сматра да "ниједан споменик не садржи толико садржаја о једном имену којем се подиже".

"Ту су дати пратећи елементи, Студеница и Жича, све што је створио Немања. Њему не треба споменик, то ми чинимо из дуга према његовом имену и заслузи. Он је себи подигао споменик", додаје Басара. 

Kако се полемика отргла од споменика

Недавно су у полемику ушла и двојица великих српских филмских редитеља, Горан Марковић и Емир Kустурица. 

Марковић је Kустурицу у тексту који је насловио "Писмо српском пријатељу", позвао да се, као члан жирија који је изабрао победника конкурса, огради од споменика који се подиже у Београду, упоредивши његов изглед са центром Скопља и назвавши га наказном скаламеријом и гомилом бесмислено изливеног гвожђа у висини од 23 метра.

Kустурица је свој одговор насловио са "Забетонирана душа". Марковићу се обраћа са Горане Србине, и подсећа да скулптура праоцу Србије није направљена у последњих 800 година. 

Kаже да Марковић од њега тражи да се огради не само од споменика него и морално, од вајара чија су дела расута по свету.

Било је у полемици Марковића и Kустурице још много реченица које нису за препричавање, али читава полемика о споменику као да је после овога доживела врхунац.

Резултат свега је била подршка јавности једном или другом редитељу, чак и упоређивање чија је филмска биографија значајнија, и тако је полемика о споменику отишла далеко од самог споменика. 

Од тада многи историчари, архитекте, историчари уметности, познаваоци средњег века, не желе да дају изјаве за јавност док се споменик не постави. Неки су одбили да говоре за Око магазин.

А споменик треба да буде постављен у наредна два месеца. Тада ћемо сви коначно бити сигурни како спомен-обележје великом жупану заиста изгледа. И да ли ће расправе престати или ће се отворити полемика од 23 метра.