Један позив мења све, докторка Јелена из Немачке вратила се у Косовску Митровицу

У доба епидемије, свуда у свету, најтраженији су здравствени радници. Зато је план Министартва здравља и Канцеларије за Косово и Метохију у априлу био да се ангажовањем лекара помогне и олакша рад здравствених установа широм покрајине. Докторку Јелену Костић овај позив затекао је у Немачкој. Без много размишљања спаковала је кофере и вратила се у завичај.

После завршених студија са високим просеком докторка Јелана Костић није очекивала да ће наредни корак бити тако тежак.

Међутим, шест година чекала је посао или специјализацију. Најпре је дочекала позив у Немачку. Одлука да напусти Косовску Митровицу и Србију није била лака. О томе да након 15 месеци треба да се пријави на конкурс за радно место у родном граду и то усред короне, није се двоумила.

"Да се вратим одлучила сам за тих пет минута. Има доста разлога, али два су најважнија - љубав према Србији, према мојој домовини, та носталгија, Србија ме школовала да лечим српски народ а не Немце, а други разлог је моја породица", каже докторка Јелена.

Многима ипак одлука да напусти Немачку и врати се у Косовску Митровицу није била логична. Каже да се пријатељи и даље чуде и питају зашто. Посао није исти, није ни лак, али такав је тражила.

"Устанем, радим, јесте тешко, радимо у скафандерима, али када свучете тај скафандер осећате се срећно да сте урадили нешто да помогнете пацијенту. А тамо увек сте странац, ако Немац ради 100 посто, ви ћете радити 200 посто", каже докторка. 

Носталгију и усамљеност. Те емоције докторка Јелена делила је са колегама који су из Србије отишли у Немачку. Није, верује, једина којој је жеља била да се врати. Мало бољи услови и мало боља плата мотивисали би и остале. Знање из Немачке овде би могли да примене. То планира и Јелена.

"Тамо сам видела ствари које нисам могла да видим и надам се да ћу их овде применити", каже докторка Јелена.

Бити лекар у доба короне нигде није лако. И тамо и овде посао им је да лече и заједно са пацијентима пролазе кроз најтеже тренутке болести. За целу смену у скафандеру потребна је посебна припрема. Докторка Јелена је у Косвској Митровици пронашла и начин и мотив.

"Ја сам пресрећна, ово је мој град, овде сам рођена, завршила факултет и надам се да ћу у будућности овде градити каријеру", рекла је докторка Костић.

За каријеру и напредак у послу биће, верују сви, времена чим прође епидемија. До тада Др Јелена заједно са својим колегама, одбројава сате у скафандеру, и прегледане пацијенте. И каже лакше јој је. Јер се разумеју.

уторак, 23. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво