Новокмет: Сада је важно да се уз све недостатке примени Закон о несталим бебама

О несталим бебама снимани су филмови, организовани су протестовали, интервенисао је Стразубур, донет је Закон, прављени скупштински одбори и коначно формирана и владина Комисија. Колико се одмакло од почетка? Да ли знамо ишта више о томе где је 6.000 деце за које родитељи верују да су украдени још у породилиштима током протеклих пола века?

Мирјана Новокмет, председница "Београдске групе родитеља несталих беба", је гостујући у Београдској хроници навела да је важно да се уз све недостатке примени Закон о несталим бебама.

"У овом закону је добра Комисија и ми улажемо велику наду у њу, управо због учешћа родитеља. Ако Комисија не буде радила ми нећемо испунити пресуду Зорице Јовановић као и члан два Закона, а то је да се утврди истина о судбини и статусу наше новорођене деце за којом трагамо. Међутим, ту постоји ризик, ако се Закон не буде примењивао ми морамо да то докажемо у самом поступку. Ми имамо доста добрих Закона, али је лоша примена", наводи Новокметова.

Додаје да Београдска група родитеља припрема предлоге по овом новом Закону.

"Ми да би знали да ли је Закон добар или лош морамо да уђемо у сам поступак и управо зато Београдска група родитеља припрема предлоге по овом новом Закону, такође имамо своје представнике и ми смо спремни и врло би нас пријатно изненадила Комисија, али ми очекујемо да сам Суд не уради ништа, али ће нас изненадити ако буде позитивних резултата и ако крене управо оним начином у сарадњи са Комисијом да дођемо до података прикупљања чињеница и доказа шта се десило са нашом децом", објашњава Новокметова.

Наводи да је последња беба нестала 2014. године из шабачког породилишта.

"У нашем удружењу имамо случај нестале бебе 2014. године. Мајка нестале бебе Биљана Тодић из Шапца је месец дана након порођаја поднела кривичну пријаву, међутим, њој је прошле године Тужилаштво одбило кривичну пријаву. Када се жалила, тј. кад је поднела приговор Вишем јавном тужилаштву, њен је предмет поново враћен. Међутим, она данима покушава да ступи у контакт са тужиоцем и не нада се позитивном резултату", наводи Новокметова.

На питање колико су бебе данас сигурне у породилиштима, гошћа Београдске хронике наводи да је сама појава удружења у јавности довела до смањења броја несталих беба, али како каже, нестанци се и даље дешавају.

"Много је мајки које су документацијом дошле до неког трага. Имамо мајку која 14 година чека налог тужиоца да јој дозволи да уради ДНК", наводи Новокметова.

Додаје да их то ипак не обесхрабрује.

"Не губимо наду, врата су нам годинама била затворена од институција. Сад смо ушли у комисију, бићемо ближе судијама и тужиоцима. Моћићемо да прикупимо све доказе и информације. Ја се надам да ћемо уз подршку родитеља који ће учествовати заједно са нама, радним групама и међународним експертима ипак урадити нешто", оцењује Новокметова.

Истиче да је највећи број беба нестао током седамдесетих, осамдесетих и деведесетих. 

"Ми дефинитивно нисмо своју децу видели преминулу, нисмо их идентификовали и нисмо преузели тела како бисмо их сахранили. Такође, када смо се обратили погребним предузећима по градовима, наша деца нису сахрањена. Онда се поставља основно питање - где су налазе наша деца", упитала је Новокметова.

Верујем да је моја беба жива

Говорећи о свом порођају 1978. наводи да је носила здраву бебу чије је откуцаје срца чула неколико минута пре царског реза.

"Верујем да је моја беба украдена из Вишеградске болнице 1978. године зато што је трудноћа била у реду свих девет месеци и све прогнозе су биле да ћу родити здраву бебу. Урађен ми је ЦТГ где смо чули откуцаје бебиног срца, одмах су ми урадили царски рез и рекли да је беба рођена мртва", објашњава Новокметова.

Сматра да је њена беба жива.

"Сва моја сазнања су указивала и потврдила моју сумњу која се још тада родила. Наравно, она траје и данас. Сигурна сам да је моја беба жива, са обзиром на документацију и цео ток догађаја свих ових 18 година колико трагам за њом", закључила је Новокметова.