Поднето више од 7.000 примедби на Регулациони план изградње “Авала филма” на Кошутњаку

Организације цивилног друштва и појединци који се баве урбанизмом, културом и заштитом природе и животне средине, доставили су Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове Града Београда више од 7.000 примедби на спорни Елаборат за план детаљне регулације комплекса “Авала филма“ на Кошутњаку, саопштила је Европа ностра.

У саопштењу се наводи да "упркос покушајима представника градске власти и компаније "Авала студиос" да изградњу комплекса представе као улагање у развој филмске индустрије, анализом документације из Елабората може се закључити да су њихове намере да комплекс 'Авала филма' на Кошутњаку претворе у стамбено-пословни простор, уз пустошење великог потеза Кошутњачке шуме за нове спортске центре и интензивну изградњу"

Према наводима Европа ностра, подаци из плана указују на изградњу скоро 420.000 квадратних метара новог стамбеног простора и 150.000 комерцијалног простора.

"Шуме и јавне зелене површине нестају под овим изменама, и са постојећих 34,7 хектара се своде на десет пута мању површину од само 3,4 хектара", наводи се у саопштењу.

Реализација плана, додаје се, нанела би штету јавном добру и допринела нарушавању животне средине у граду у ком је ваздух оцењен као прекомерно загађен, са растућим просечним температурама и све чешћим бујичним поплавама, а зелене површине чине свега 18,5 процената укупне територије града, што је и даље испод европског просека.

"Овај план у супротности је и са Програмом заштите животне средине града Београда, у ком се између осталог наводи да основни концепт уређења простора Београда обухвата његов развој у складу са природом. Сеча преко 25 хектара Кошутњачке шуме никако се не може сматрати развојем града у складу са природом, већ као неразуман и крајње ризичан поступак", истиче Европа ностра.

Стручњаци и организације цивилног друштва захтевају да се одмах обустави израда плана детаљне регулације комплекса "Авала филма" на предложеним основама и да се приступи "измени основног концепта тако што ће се поштовати процедуре, закони и планови вишег реда, обезбедити очување шума и зелених површина, без промене намене земљишта јер за то не постоји основ, те да се инвеститору остави могућност коришћења и инвестирања у непокретности у његовом власништву, без промене власничке структуре над земљиштем".