Лекција професорке српског која ће се памтити

Пред матурантима су још само матурски испити којима ће бити заокружен један важан период у њиховим животима. О ономе шта предстоји будућим лекарима, биолозима, стоматолозима, па и филолозима говорила је професорка српског језика лесковачке Медицинске школе на последњем несвакидашњем часу.

"На почетку сте велике животне борбе, сетите се Софоклове Антигоне, нема предаје", кренула је видео-порука професорке Милице Mишић својим ђацима.

Живот није лак, али је баш зато и леп, пун падова и дизања, борбе и одустајања.

У шест минута стало је све што их чека: и мирисна свитања, и хладни ветрови, и рани јади, осведочено ликовима насталим из пера српских и светских књижевника.

Последњи час српског језика препун емоција, порука и поука којом је професорка Милица Мишић испратила у живот још једну генерацију.

"Видео заиста шаље јако битне поруке и ја мислим да не постоје праве речи којима бисмо могли да опишемо своја осећања и колико то нама заправо значи", каже Лука Ђорђевић, матурант Медицинске школе у Лесковцу.

И што се видео завршава Ахмедом Нурудином није случајност, то је човек који је склон падању и свестан је тога, каже Милена Јанковић, матуранткиња Медицинске школе у Лесковцу.

"И када су вам циљеви велики и далеки, користиће вам савети Светога Саве и Беседе на гори, ипак је скромност врлина", наводи се у видео-поруци.

Поручује им – праштајте, волите, разумите, чувајте пријатеље, борите се за праву љубав, радите поштено и предано, причајте, причање је благотворно и спасоносно, говорио је Андрић.

Ђаци захвални

Поуке злата вредне сублимирају све прочитано и испричано током протекле четири године.

"Показала нам је саму важност читања, да постоји хиљаде проблема у животу чији одговор можемо да пронађемо у самим књигама и да читањем ми обогаћујемо себе", каже Филип Стојчић, матурант Медицинске школе у Лесковцу.

Некада строга, али увек правична као разредни старешина. Иновативна и искрена професорка Мишић заузела је важно место у њиховим животима.

"Била је посвећена и сви смо били једнаки пред њом. Увек је имала времена за сваког", каже Теодора Стаменковић, матуранткиња Медицинске школе у Лесковцу.

Порука завршила и на друштвеним мрежама

Час намењен ученицима на друштвене мреже стигао је захваљујући колегиници. Скромно, нама је поручила: Само сам радила свој посао, поручила ђацима за крај да следе своје снове и никад не стану.

"На крају ћу вам пожелети да останете своји, а ја ћу вас као посебне заувек памтити", овим речима професорка Мишић завршила је видео-поруку.