Деценија рада Институције повереника за заштиту равноправности - шта се променило у нашем друштву

Ове недеље обележева се пуна деценија од када у Србији постоји институција повереника за заштиту равноправности. Колико смо напредовали као друштво, шта се и да ли се проеменило. Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић каже за РТС да би се створило друштво без дискриминације није потребно само променити закон, већ и културни образац.

Бранкица Јанковић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавила да данас више нико не негира да постоји дискриминација одређених друштвених група и сви су спремни да раде на унапређењу равноправности и то је боље.

"Грађани нам верују, што показују хиљаде решених предмета који су иза нас, а најбитније је да нам се обраћају сви грађани подједнако. И припадници већинског становништва, али и Мађари и Албацни и Роми и Црногорци и ЛБГТ популација, и мушкарци и жене и припадници стрнака на власти и опопзиционе странке, и родитеље деце са инвалидитетом, јер знају даће добити зашититу пред нашом институцијом. Оно што видимо као успех је да је данас језик људских права све више ушао у политички дискурс. Нема више ниједног политичког актера који нема у својој агенди унапређење равноправности као тему", истакла је Јанковићева.

Према њеним речима, данас је много боље када говоримо о родној равнправности. Жене данас у Парламенту чине 30 процената, ускоро ће 40. Али, се види и да жене равноправно учествују на свим пољима.

"Жене су потврдиле и током ове епидемије да су не само на првој линији и у позадини фронта, него и на предстража и претходница, и да умеју да чувају одступницу. Жене најбоље знају како да смање губитке. Уосталом, какве везе има ког је ко пола ако је стручан. Мислим да то треба да буде постулат. И да никада не говоримо о теми да смо неравноправни само због свог пола", навела је Јанковићева.

Наводи да се добија и нижа плата је законом забрањено, али никако да се дође до случаја због ког би се водила стратешка парница.

"У ЕУ је чак и много виша разлика међу платама", истакла је Јанковићева.

Послодавци, истиче, све мање питају када ће жена остати у другом стању.

"То никако не значи да неће ипак дати предност мушком кандидату. Да бисмо створили друштво у коме неће постојати дискриминиција морају се променити културни обрасци, а не само закон", указује Јанковићева.

Волела би, каже, да добијемо парламент у коме ће бити више политичких опција, што значи и више идеја и квалитетније доношење одлука.

"А 40 одсто жена не треба да значи другачији изглед парламента, већ то треба да значи квалитетније доношење одлука које узима у обзир различите перспективе - и мушку и женску. Ако имате у Парламенту репрезенте свих опција можете направити од Србије боље место за живот, са бољом и са неселективном правдом", казала је Јанковићева.

Каже да још није створено друштво у коме се плаши онај који је извршио дискриминацију, још се плаше обични људи.

"Отуда објашњење зашто нисмо успели да добијемо неки случај у коме ће се неко обратити и рећи: ‘Ја имам мању плату од колеге‘, зато што се плаши да не изгуби посао. И то треба да буде наш задатак у будућности", закључила је Јанковићева.

субота, 04. мај 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво