Муслимани славе Рамазански бајрам

Јутарњом молитвом, Бајрам намазом, око 45 минута након изласка сунца, завршава се месец Рамазана за исламске вернике. 

Рамазански бајрам увек пада 1. шевала (10. месец муслиманског календара) и траје три дана, а верници га сматрају "празником положеног испита".

Током овог празника организују се и јавне свечаности и посете, а верници размењују поклоне.

После молитве, мушкарци посећују гробља, присећају се својих предака и исказују им поштовање. Потом обилазе породицу, пријатеље и познанике.

Бајрамски ручак и посластице које се служе током празника припремају се дан раније.

Реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Сеад Насуфовић честитао је верницима исламске вероисповести наступајући Рамазански бајрам.

Председник Мешихата Исламске заједнице у Србији Мевлуд Дудић је у бајрамској хутби поручио: "Испостили смо још један мјесец Рамазан који је мјесец поста, Кур'ана, истинског милосрђа и ибадета, а који ће остати у сјећању свих муслиманима свијета као Божја порука и поука која нас обавезује да будемо чврсти, непоколебљиви и устрајни у чињењу добра и спрјечавању зла, како нас учи племенити Кур'ан: 'Натјечите се у доброчинству и честитости, а немојте се натјецати у гријеху и непријатељству.'"

Председник Србије Александар Вучић честитао је Рамазански бајрам реису-ул-улеми Исламске заједнице Србије и главном муфтији Исламске заједнице у Србији.

Честитке су упутили и председница Народне скупштине Маја Гојковић, директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, министарка саобраћаја Зорана Михајловић и министар одбране Александар Вулин.