Уставни суд затрпан жалбама

У Уставни суд Србије годишње стигне око 12.000 уставних жалби, двоструко више него у развијеним европским земљама. Тај суд, који је у Србији последња инстанца у којој грађани могу да траже правду, затрпан је жалбама. Оне чине окосницу његовог деловања, иако већина тих жалби буде на крају одбачена. Струка предлаже да се нешто мења.

Од 58.000 предмета евидентираних у Уставном суду Србије за последњих пет година, 55.000 биле су жалбе, чак 95 одсто. И то је у порасту.

"Грађани очито у уставној жалби виде последњу шансу да успеју када су изгубили пред другим судовима или органима, и очигледно је да тај број говори да се уставној жалби приступа и недовољно критично и недовољно озбиљно", каже Слободан Бељански, адвокат.

Око 80 одсто жалби буде одбачено или их суд и не разматра у меритуму. Од оних које су разматране пак, 80 одсто их је усвојено. Најчешће се уставном суду обраћају грађани због права на правично суђење. Ко хоће правду у Стразбуру, прво мора пред Уставни суд, али нису само то разлози за жалбе.

"Мислим да је то због незадовољства грађана одлукама редовних судова. И то можда мање одлукама редовних судова, колико трајањем судских поступака и понекад недовољним квалитетом судских одлука. А и иначе, то морам да кажем, да се код нас грађани много више жале против судских одлука него што је то у другим државама", каже Драгана Бољевић, судија Апелационог суда.

Зато што то, у поређењу са другим земљама, није скупо, оцењују судије а и таквог смо менталитета. 

"Проблем је у томе што многи грађани који улажу уставне жалбе, очекују од Уставног суда оно што он не може да уради, дакле, он се не може бавити ни неком институционалном контролом, нити чињеничним стањем, дакле то није правосуђе, то је једна врста посебног средства везаног само за лимитиран круг разлога која се односе на уставом гарантована права и основне слободе", каже Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду.

Да би се смањио број уставних жалби, мора да се смањи и број предмета у редовним судовима, а то значи да закон треба више да поштују и грађани и држава.

"Ми имамо проблем да порушимо бесправно изграђени објекат, да исплатимо пензију у целини па пензионери у десетинама хиљада туже. Постоји велики број случајева пред судовима, који су њима оптерећени где је, у ствари, држава тужена", каже судија Драгана Бољевић.

Поређења ради, у развијеној и многољуднијој Немачкој, на врата Савезног уставног суда годишње закуца само око 6.000 хиљада грађана.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 23. дец 2019, 17:12) - рачица [нерегистровани]

реституција

Када би се Управни суд руководио правом а не заштитом извршне власти, било би мање уставних жалби. Д а би тако било, требало би да се сносе одређене последице за сваку пресуду за коју Уставни суд утврди да представља кршење основних људских права. Тако се то ради у развијеном правосудном систему какав је у Немачкој.

(субота, 21. дец 2019, 21:23) - Огњен [нерегистровани]

Све је то ...

То је последица лошег правосудног система, као и тога што се држава не придржава закона које је сама донела. Осим тога они који су богати и моћни играју управо на ту карту - своје моћи, да ће обичан појединац, радник, пензионер, грађанин одустати од својих права суочен са могућим судским трошковима, скупим адвокатима и бесконачним чекањем на завршетак суђења (суђење у разумном року). Осим тога многе судије не поступају по слову закона, него су под неким утицајем., да не дужим.