Може ли српски повереник да дисциплинује Фејсбук и Гугл

"Шер фондација" је поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности  поднела пријаве против Фејсбука и Гугла.

Директор фондације Данило Кривокапић истиче да је у августу почео да се примењује нови Закон о заштити података о личности, који гарантује читав низ права грађанима Србије, али и овавезе за компаније и државне органе који обрађују податке.

"Новина је да се овај закон примењује екстратериторијално, односно примењује се и на оне компаније које немају седиште у Србији, али на неки начин експлоатишу податке грађана. Да би се закон могао примењивати, компаније морају имати представнике у Србији како би им се грађани, повереник или судови могли обратити", истиче Кривокапић.

Објашњава да су писали великим компанијама и обавестили их о њиховим обавезама, те да су пријавом од повереника тражили да испита да ли су компаније именовале представнике, да ли су присутне у Србији и ако не, да им изрекне казне по закону.

"Представништво Гугла мртво слово на папиру" 

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић каже да су покренуте истражне радње.

"Постоји компанија која је као "Google d. o. o." регистрована на територији Србије и она се води у Агенцији за привредне регистре. Наши инспектори су ишли на ту адресу и покушавали телефонским и електронским путем да успоставе контакт са представнивима тог друштва, али све упућује да је то мртво слово на папиру", каже Мариновић.

Наглашава да ће морати да предузме друге расположиве кораке.

"На основу пријава, извршићемо инспекцијски надзор. Да бисмо утврдили чињенице, обратићемо се седишту "Гугла" у Калифорнији и упознати их са обавезом да имају представника у Србији.

Истиче да Гугл има представника за Европу у Даблину и представника за Западни Балкан у Загребу, али да то није довољно.

"Те државе су чланице Европске уније. Код њих се примењује Општа уредба Европске уније о заштити података. Многе компаније нису упознате са тим да се ова уредба код нас не примењује непосредно, иако је закон у приличној мери текстуално усаглашен са њом. Дакле, морају ускладити своје пословање са српским законом", објашњава Мариновић.

Наводи да постоји механизам међународне сарадње органа који су надлежни за заштиту података.

"Желим да верујем да су то велике и преозбиљне компаније да би биле неозбиљне на простору Србије и да би од саме казне, већа штета била по њихов углед ако не одреде преставника и ако се то обелодани", каже Милан Мариновић.