Српски пензионери достигли амерички стандард – ради док не умреш

Овдашњим пензиорима нуди се широка палета послова. На тржишту рада нису само тражени лекари специјалисти и медицински радници, него и многе занатлије. Према подацима Грађевинске коморе у Србији недостаје чак 90.000 занатлија свих профила: од бравара, преко грађевинаца, до гумара, кожара...

Никола Милосављевић из агенције за запошљавање "Адеко" објашњава да су неколико месеци за једног клијента тражили специјализованог инжењера за прераду гуме и да је у Србији постојао само један човек са тим сертификатом.

"После неколико месеци тражења успели смо да нађемо инжењера који је пре 7, 8 година отишао у пензију и он је почео да ради за компанију која је тражила тај профил", каже Милосављевић.

Надежда Сатарић из удружења "Амити" објашњава да су три разлога због којих пензионери у Србији одлучују да раде.

1. недовољно високе пензије
2. желе да финансијски помогну деци
3. желе да наставе да се баве својим послом јер се осећају способним за рад.

Радмила Петковић је већ шест година у пензији. Исто толико свакога лета ради као продавачица сладоледа на улици. Отвори фрижидер ујутру пре девет, а затвори га увече после 22 сата. Каже да је презадовољна и да не може да замсили да не ради ништа и да седи код куће.

"Осећала сам се грозно када сам отишла у пензију. Могу још да радим, а и значи ми сваки динар који зарадим преко пензије", објашњава Радмила.

Мале пензије

Према званичним подацима ПИО фонда у Србији су јулу 105.983 пензионера примила пензију која је била мања од 10.000 динара.

Ако им се додају они са примањима између 10 и 25 хиљада динара, добијамо скоро 950 хиљада људи који месечно примају нешто више од 200 евра. (погледајте табелу на крјау текста)

Није онда ни чудо што пензионере виђамо као чуваре у банкама и поштама, продавце сладоледа, возаче, лекаре...

Брзо су се разграбили и леци у Новом Саду на којима је писало - посао поред пензије "без тензије". Пензионерима се нуди сортирање воћа и поврћа, паковање, место месара и скраћено радно време.

Ако су вам овог лета били потребни молери, керамичари, електричари, на огласе су се јављали углавном људи у пензији који и даље раде.

Ни чувени глас радија и телевизије, Дејан Ђуровић, не зна за пензију.

Иако има више од 80 година, каже да мора да ради ако не жели да се деградира и ако жели да одржи квалитет живота какав је имао док није отишао у пензију.

Љиљана С. Ракић се у пензији бави модним штрикањем, креира моделе, шије торбе, каишеве, прави бижутерију, снима рекламе.

Ни она није била спремна за пензију, јер воли да ради, али и због додатних примања. 

"Чујте, увијек је значајно кад имате још нешто додатно. Не могу да кажем да зарађујем редовно у континуитету, с обзиром да улажем и у едукацију, све што радим то је покривање", каже Љиљана. 

Рад на црно

У Србији, према званичним подацима, легално ради 34.000 пензионера. То су они који су после одређеног времена поднели званичан захтев да им се повећа пензија на основу нових година радног стажа које су уплаћивали.

Колико има оних који раде на црно немогуће је и претпоставити. Али је за ову причу свакако најтеже било пронаћи саговорника. Од оних високо образованих, до радника.

Надежда Сатарић тврди да је једини разлог то што већина пристаје да ради на црно и не сме јавно да прича о томе јер се плаши да не изгуби посао.

У Министарству за рад, борачка и социјална питања су нам рекли да пензионере најчешће затичу да раде на црно на пословима обезбеђивања објеката, али и као возаче и угоститеље. 

Пензионери прихватају да раде на црно, јер пензију већ примају, па их не занима да ли им неко уплаћује доприносе.

Марио Рељановић са Института за упоредно право међутим каже да пензионери не схватају да радом на црно нису довољно заштићени.

"У случају повреде на раду или повреде права не могу да остваре пуну заштиту", каже Рељановић.

"Држава би требало да стимулише рад пензионера посебно у областима где фали радне снаге, а пензионери би морали да инсистирају да буду пријављени, јер су тако и заштићени и пуне ПИО фонд, а у крајњем случају и њихове пензије ће после бити веће", објашњава Сатарић из удружења "Амити".

Израбљивање или привремени и повремени послови

Ако су и пријављени, пензионери најчешће раде на основу Уговора о привременим и повременим пословима.

"Тај уговор нема ограничење радног времена и нема минималну зараду, тако да можемо причати о фактичком израбљивању, али у многим случајевима, послодавац не крши закон, него му закон омогућава да поставља такве услове рада", каже Рељановић.

Уз то се, према сведочењу самих послодаваца, велики број пензинера у Србији ангажује преко омладинских задруга.

Можда се тако осећају младима, али закон је јасан - у омладинским задругама има места само за оне испод 30 година.

Искуство испред младости

Многи се питају да ли пензионери који желе да раде праве нелојалну конкуренцију младима.

"Не бих рекао да су конкуренција, јер они прихватају повремене послове које други неће да прихвате. Они попуњавају радна места за која не постоји конкуренција. Идеални су и прихватају услове који други не би", каже Рељановић.

Шта то још, сем заната у рукама, има пензионер, а нема почетник? Послодавци кажу да су сениори веома захвална радна снага, поуздани, тачни, бољи од млађих у међуљудским односима и да су освежење за сваки тим.

"Они су лојални послодавцу. Имају изузетна знања и вештине које данашњи млади немају. Огромно знање они могу да пренесу млађима", каже Надежда Сатарић. 

Пензије у стабилним економијама

Према истраживањима из јуна месеца, чак једна четвртина Американаца не може у пензију, ако жели да преживи.

Ни немачка пензија више није довољна. Подаци немачког Института за истраживање привреде показују да се чак 16, 8 одсто немачких пензионера ове државе воде као сиромашни, да примају мање од 900 евра месечно, чиме не могу да покрију основне трошкове живота.

Предвиђања показују да ће за двадесет година сваки пети пензионер бити сиромашан, чак иако немачка привреда буде бележила добар раст.

Људи генерално дуже живе, пензионера је све више, пензиони фондови какве познајемо то не могу да издрже, па су пензије све мање.

У мањини ће у будућности бити они који раде зато што воле, а не зато што морају.

Српски пензионер коначно је дочекао да живи амерички сан – да ради док је жив.