Велика већина младих радила би на црно, држава недовољно улаже у њих

Самедин Ровчанин из Кровне организација младих Србије каже за РТС да је према истраживању које је обављено, чак 87 одсто младих спремно да ради на црно, а само десет одсто оних који раде имају плату вишу од просечне.

Шта показује најновији извештај – какав је положај младих у Србији, колико се о њима брине?

Најновији извештај показује неке трендове који су детектовани и ранијих година, пре свега када причамо о томе шта су највећи проблеми с којима се млади суочавају у Србији. И даље су  то незапосленост, лоше образовање, незадовољство системом вредности, угрожена безбедност... Шездесет седам одсто младих људи исказује жељу да напусти Србију, опада поверење младих у европски пут Србије.

Један од кључних разлога зашто млади напуштају Србију јесте то што не могу да се запосле. Званична статистика показује да стопа незапослености младих опада, али је и даље висока, на шта указује и Европска комисија у свом извештају. С којим проблемима се млади у Србији суочавају и када нађу посао?

Можда Вам тај положај могу приближити кроз следеће податке – 87 младих људи је спремно да ради било какав посао за новац, дакле говорим о раду на црно. Када говорим о просечним платама младих које смо ми обухватили у истраживању, свега десет посто њих има плату вишу од просечне, 25 посто ниже плате од просечних, а преко 60 посто уопште не зарађује.

Када добију послове, посебно први посао, обично су то проблеми везани за тип уговора који им се додељује, односно немогућност остваривања пуног права из радног односа, на пример право на боловање, годишњи одмор, право на кредите.

Навешћу пример Пољске у којој је тамошња скупштина на предлог Владе донела једну Уредбу којом се укида порез на зараде младих људи до 26 година, управо као меру популационе политике да би спречили одлив младих људи из земље у иностранство.

Младе и те како мучи и стамбено питање. Према Вашем истраживању, тек око од шест одсто младих има свој стан, велика већина од 66 одсто, живи у породичном стану, док, како наводите, око 17 процената изнајмљује стан. У претходном Акционом плану за спровођење Националне стратегије за младе и актуелном који важи до следеће године налази се и мера за решавање стамбеног питања. О чему је реч и колико су надлежни до сада урадили?

Предвиђају субвенционисане кредите за младе појединце, за младе брачне парове, за самохране мајке посебно и предвиђају градњу непрофитних станова, претходни Акциони план који је важио од 2015. до 2017. године је предвиђео сличне мере, али је реализација тих мера у највећем броју остала непозната.

Власт најављује да ће улагати у станове за младе брачне парове. Шта очекујете од тог обећања и који су ваши предлози?

Мени се чини да је то једна заиста добра и охрабрујућа мера. Оно што бисмо ми препоручили и додали није ништа друго до да се спроведе оно што смо усвојили као Националну стратегију за младе.

Неколико година питате младе колико верују највишим институцијама у земљи. Шта су ове године одговорили?

Као и претходних година поверење младих у институције остаје на врло ниском нивоу. Ниједна институција на тој нашој истраживачкој скали од један до пет није успела да пребаци три. Најбоље се котира Војска Србије која је на тој скали добила 2,9, испод ње је Министарство унутрашњих послова, ту су и институције које се баве младима. Млади људи немају осећај да их неко чује, да их неко слуша и немају утисак да им се неко обраћа.

Како оцењујете мере које спроводи Министарство за омладину?

У Министарству омладине, у сектору за омладину ради свега децет људи. Није реално очекивати да девет људи покрије системско унапређење бриге о младима за више од милион младих колико их има у Србији. Од укупног буџета Министарства, свега 22 одсто се издваја за програме који таргетирају младе људе, а од укупног буџета Републике Србије на годишњем нивоу свега 0,09 процента се издваја кроз Министарство омладине у те сврхе, сматрамо да је то недовољно.

Када говоримо о безбедности младих, истичете да је у односу на 2017. годину, чак 20 одсто младих више трпело физичко и вербално насиље. Чак 85 одсто младих сведоци су насиља. Који су још подаци алармантни и где виде узроке за насиље?

Најалармантнији податак је свакако да 27 посто младих људи сматра да је насиље у неким својим појавним облицима оправдано, да може бити оправдано, као узроке млади људи наводе породичне факторе, али врло интересантно, наводе и да се насиље промовише у друштву.