Затворен највећи мигрантски центар у Европи — како ће то утицати на Србију

Директор Центра за помоћ и заштиту тражиоцима азила Радош Ђуровић каже да је затварање мигрантског центра једна од мера које иначе одликују политику Матеа Салвинија.

"Оваквим потезима, који су драматични и одзвањају у јавности, покушава да се пошаље порука да мигранти нису добродошли и да Италија неће бити прва и последња на удару миграната када је реч о ЕУ", рекао је Ђуровић.

Новац који се користи за финансирање других центара за прихват миграната у Италији далеко је мањи него раније, али то не утиче директно на мањи прилив људи. Како сматра Ђуровић, то је последица ратних дејстава у Либији.

"Либијска обалска стража спречава људе да се домогну бродова, међународних вода, где су сви обавезни да помогну", истакао је Ђуровић.

Што се тиче смањења броја миграната у Европи, Ђуровић каже да га има, али да бројке које се приказају не одговарају реалности, јер испод радара прође много људи и да је миграција и даље интензивна.

Додао је да затварање центра на Сицилији неће утицати на отварање нових рута за мигранте. Највећи број њих у Европу долази из правца Турске преко Балкана, а значајна је и рута из Марока преко Шпаније. Друге руте су само привремене.

Мигранти на Балкану — проблем без решења

Када је у питању "балканска рута", у последњих неколико недеља сваке седмице најмање 400 људи покуша или уђе у Босну и Херцеговину из Србије. Даље настављају кроз Хрватску, преко Словеније, па до Италије.

"Покушавају масовно да се домогну Италије, региона око Трста, и одатле настављају даље. Можда је то један од разлога због чега Салвини долази у посету Србији — да продискутује како да се реши питање ове руте која постаје доминантна", навео је Ђуровић.

Инциденти који се дешавају између миграната није изузетак само у Србији, каже Ђуровић.

"Велики број људи се гура илегално назад из правца Хрватске и онда их Србија прима. Због свог геополитичког положаја, Србија постаје нека врста чистилишта или тампон зоне. То доводи до великих проблема", упозорио је директор Центра за помоћ и заштиту тражиоцима азила.

Решење тог глобалног проблема се не наслућује и Србија и БиХ су, према речима Ђуровића, постале земље где су људи заглављени, али саме не могу да реше та светска дешавања.