Деца са аутизмом препуштена сама себи, родитељи и даље чекају помоћ државе

Колико је оболелих од аутизма у Србији не зна се јер није направљен њихов регистар. Нема ни стручњака а ни планова за укључивање те деце у образовни систем. Када ће и како то да се реши, њихови родитељи питали су надлежне пре пола године и дали им рок од шест месеци за одговор. Данас, уочи Међународног дана особа с аутизмом, понaвљају питања.

Аутизам није болест, кажу стручњаци, већ поремећај због којег болује цела породица. Родитељи старе, оболевају и све теже се носе с проблемима а подршке углавном нема.

"Оно на чему ми инсистирамо је системско решење које ће то дете пратити у континуитету, од његовог рођења, кроз здравствени систем, образовни систем и на крају социјали систем, до оног чега се сви ми родитељи, а ми смо у удружењу сви родитељи, највише плашимо – шта ће бити после нас када нас наша деца надживе", каже Дарио Роси, председник Удружења "Аутизам, право на живот".

Да би било помака, најпре мора да се направи регистар, односно да се коначно установи колико је особа с аутизмом.

Аутизам се дијагностикује тек пред полазак детета у школу, мада неки дочекају и пунолетство без дијагнозе.

Запањује податак да Србија има свега 24 специјалиста дечије психијатре, који би могли да препознају тај поремећај. Зато се родитељи залажу за оснивање Центра за аутизам.

"То би било неко дијагоностичко, терапијско, научноистраживачко, образовно, смештајно место. Ја сам ментор за педијатрију, пет шестина педијатара уопште није заинтересована да сазна како се скринингује, а мислим да ће њима припасти дијагностика аутизма", рекла је Весна Миловановић, психијатрица на Клиници за дечију неурологију и психијатрију.

Нема инклузивних школа 

Није боља ситуација ни у просвети. Деценију од увођења инклузивног образовања, кажу, нема инклузивних школа, обучених наставника нити прилагођених програма.

У специјалним школама труде се да рад прилагоде сваком детету. Ни то не иде лако, јер морају да раде по редовном плану и програму, па често дете које и не говори, треба да учи страни језик или нпр. хемију и физику.

"Огроман број деце не иде у школу, страшна је ситуација у унутрашњости Србије, јер не постоје апсолутно никакви системи подршке, где је угрожена цела породица, постало је нормално и очекује се да мајка са дететом похађа наставу", говори Снежана Максимовић, мајка детета са аутизмом.

На најважнију, дуго обећавану услугу – становање уз подршку, још чекају.

Ни у новом Закону о здравственој заштити, који предвиђа сто посто плаћено боловање родитељима тешко оболеле деце до њихове 18 године, нема родитеља деце с аутизмом.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво